Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако се Христић по некад расположио, заједно с њима смејао се слатко и све више оно заборављао. Заборави се Христић па се чак хвали и фино и смишљено лаже о оној борби кад је рањен у ногу и то лично, вели, од
Африка
у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Очекујући аудијенцију у росијском посланству, поменутог дана, Исакович је, полако, заборављао своју Бечлику, као што се заборављају мртви, кад их сахранимо.
Истина, знало се да и Бестушев воли дишкрецију, мито, али ко то није примао у доба рококоа? Он, међутим, никад није заборављао тестамент Петра Великог и одселио је био у Росију пуковнике Хорвата.
доле, не само по Токају, откуд је био кренуо, него и по околини и крововима Беча, где је био, и по Дунаву, који није заборављао. Да се шири, кроз целу раван хунгарску, а пада и на Будим, и на Раб, и на Визелбург, куд је прошао.
Сад кад је била додола, дебела, као буре, кад су јој се смејали и од ње бежали, он се, зачудо, кајао, заборављао бес, и враћао јој се, у сећању, као и својој мртвој жени.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота. (Прича о великом чобанину) Ћопићев тип доброг човека
Милићевић, Вук - Беспуће
И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која је звекетљиво тресла. А он га је само
улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио. И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јер син, како је брзо схватао, тако је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања, можда већ и зато што је то општи закон да у свету оно што је често постаје и обично.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Опчињен над отвореном свеском, заборављао сам голубове, а они су заборављали мене гргућући на прозорској дасци. Шта ли је у то доба радио онај мој паметни
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сутрадан би опет све заборављао јер смо му давали онај први број из комплета, у коме је Хитлер тек почињао да се афирмише кроз пивчугу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је, дабоме, увек иста прича коју само Карађорђе никад није заборављао (као да је од детињства читао Тацита). Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Заузет стално својим послом, заборављао је и да једе. Често, кад бих ушао у његову собу, затекао сам ручак или вечеру, што сам му их донео, недирнуте.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Помисао на све ово гонила ме је напред и ја сам заборављао на муке својих војника, који са оруђем на леђима и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ово темељно проучавање ме је толико заокупило да сам заборављао на све остало, чак и на своје нарушено здравље. Коначно, када сам био пред нервним сломом, природа ме је заштитила
Петровић, Растко - АФРИКА
у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао. Заборављао се. Покаткад, запио би се. Истина, и то ретко, кришом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па су онда долазила времена кад је Павле писао песме, и покушаје драма, и заборављао на новац. То су били мучни, немирни периоди, и он би тад говорио матери да би морао некуда мало отпутовати.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Цар је брзо заборављао шта је питао. »Микики-Мики-Но!«, као слатка звоњава, пратило га је након сваке изговорене речи.
Постаде неопрезан. — Мицко, Мицко! — викао је, трчећи за малим другом, смејао се и заборављао да затвори врата. Узалуд је, касније, лупао главу да ли је у таквом једном тренутку нахрупила мајка на врата и
Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ које је силазио. Дешавало се да је био тако уморан да је заборављао за чим он то трага. Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда! Можда изгубљени кључ и не постоји?