Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шта ти сада сласти вреде? Што си мени зад’о беде?” Зацену се: „Збогом! — ,Збогом!’ од гроба се одзва њему... Млад Радивој, вичан свему, Даље пође сталном
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?... Какви савези?... Куда нам децу мислиш шиљати? Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити?
МИРА: А зар је могô? И где је срца, то да учини? СТАНИША: „— Срца?“ Зад има срца, чедо невино! Људске су труди, Миро, без срца, А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова,