Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Кад је ове речи рекло, Око му се засијало Као угљен под мехови, А глас му се задрктао К’о од звона глас последњи Кад је кога огласило.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
онај ивер људске ништине Што се на бурној сили премеће Кријући своје наде једрила, — Народа српског знајућ судбину Задрктао сам често за тобом... РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!...