Употреба речи загрљена у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ту га снага сва издаде, На колена крај ње паде; Још загрли кам студени, Па се и сам окамени, Јоште стоје загрљена Тамо, брате, два камена; Још из кама вода бије, Још усала никад није; Ал' кад вода та усане, Невере ће да

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

О, да се душа с таквом ноћи стопи, Кад дрхти, стрепи, верна, пуна среће, С љубављу, чврсто загрљена смрћу! Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Задуго ме је загрљена држала и нада мном плакала. Сутрадан, видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Само у јесен шапућу каце пуне шљива. Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца. ГЛАВА ПРВА Кад је излазио из дућана, замишљено загледан у црвене ђинђуве нанизане на жутом концу — „Зашто

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис земље: и ја Дигох главу, лице покри она. ПРВИ ЗАГРЉАЈ Загрљена лепотом, и умна, Бледа као туга, месечина, Израза божанства разумна И дубоког као помрчина, С крилима полутаме, Крај

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности