Јакшић, Ђура - ПРОЗА
осушене уснице, али нигде ни капке; и ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају овце. Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?
Африка
Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама. Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
посматрамо лево и десно мирну равницу, узорану земљу, и пашњаке, а пред нама се као зид уздижу неки врбаци, који нам заклањају видик.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А ветар пева поезију смрти. СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сумрак се слеже међу високе зграде новог насеља на старом Дорћолу, зграде што заклањају, први пут после многих векова, поглед на воде Дунава.
Петровић, Растко - АФРИКА
Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама. Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума.
Ћипико, Иво - Пауци
Из даљега негдје дозивљу се људи... Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена. Погнувши се, уљезе унутра. Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А трептава јара подрхтава са земље... Онда се нагло дижу планине и висином својом заклањају небо. Преплићу се, укрштају, надвишавају, као изгужвана гомила, испресецана понорима и амбисима. Могленске планине.