Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше. Очима закрвавио, па упрштио у шанац. — Шта је, Турчине? Зар си се наносио главе? — Овамо, бабо!... На мајдан!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао.... МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане! СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане! МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв?