Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
брончане зуке, која као да није звук већ само голо трептање зрака, држала се још само око звоника; кроз њу су се залијетале са својим црним цијуком седефасте стријеле ластавица. Па је умукло и то. Тишина је сада била сасвим празна.