Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у књизи Историја српске књижевности двадесетог века (Том ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година прошлог века замире утицај једног од најзначајнијих књижевних центара Србије, поетичне кафане „Три шешира“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И за њу нема лица, па се не стиди. Сад јој је свеједно што Ђорђе псује и лупа по бачвари. У мраку њене утробе замире дрхтавица. Уплашен од Ђорђа, Тола се трже. Хоће да устане.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ту је само неко који оцећа како зарања у неизвесност, уобличену и обезобличену, без дна а замамну: тад замре мисао и замире свест, остаје само кожа, сува и нестрпљива под жмарцима, остану и запети мишићи, у дослуху са оном напетошћу која је
да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља замире. Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици.
Ћипико, Иво - Приповетке
грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена живота и замире. И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се од снијега.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је да Борисав Станковић у Нечистој крви тачно у горе назначеним тренуцима приказује како се Софка распамећује, замире, па јој чак и мртав задах долази из утробе при прошењу, приликом ритуалног бањања у хамаму и током саме свадбе, што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Привлачим се... јурим преко пољанице, јест, баш ја трчим... пред рововима сам... — Овде моја мисао као да замире. Никако не могу себе да натерам на бајонет. Грчевито стежем очне капке да бих изазвао ту визију.
Ћипико, Иво - Пауци
А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се
— Заклећете се да нисте ништа видили!... — Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. — Ала, дигните три прста! — наређује судан.
Али сумња у све оно што види, то осјећа, ј не да му мира, и — иде напријед. А ноћ је надошла. У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што
Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. Иво стоји на мјесту и гледа за литијом. До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „ Јер је велико
Допру и до њих и расипљу се даље и даље... А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. — Кате! — Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. — Изишао је мјесец!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Све у кући и на имању замире, а њима свеједно... Као да спавају, као да су у заносу... Све нам је, Лексо, слабо: и домаћин, и коњ, и жито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно...
И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава, душевни живот лагано замире, човек није свестан свога положаја, и седа на влажну земљу, леже у воду, да би се одморио...
— Да нам је онда био овај хлеб, а сада она вода!... Бре! Веће силе од нас не би било. Спушта се спарна ноћ. Паљба замире постепено. Још само дејствују два тешка енглеска топа, из наше далеке позадине. Гранате споро и дуго гуде кроз ваздух.