Црњански, Милош - Сеобе 1
еј... То се после ширило, као запевање и кукање, по целој гомили, све до оних заосталих и последњих, који су газили до колена блато и тукли се око првих
еј, што се после разли по читавом логору, као кукање и запевање. Мажући каишеве, простирали су гуњеве по земљи и гребали рукама са њих блато, чешући затим шубаре као црне овце.
И нарочито не вратити се са њима. Не видети ону дреку, плач, скакање, као полуделих, баба, лелек и запевање, кукање за мртвима. За Вука Исаковича, цео онај крај откуда су дошли, у ком је оставио породицу, био је постао отужан.
Врисак и јаук чињаше му се да чује већ, а и запевање и појање за мртвима. Лево од скеле, низ воду, виде велике врбе, а десно, високу, густу траву, у мраку што је већ и по