Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па је онда смешан сваки онај што запиње да умањи и ублажи нечије заслужене патње. Можда треба све да иде како иде. И зар мењати све ради неколицине који
Сремац, Стеван - ПРОЗА
јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће »рингишпил«: све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога. И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
чобанице која, онако тртаста и дућкаста, једва зна измуцати како јој се зове ћаћа и матер, а већ код стрица Тодора запиње у грдној неприлици: — Ћић Тодор? ...Е, не знам како је њему име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ама полако, човече! — Само право и гурај — вели он и запиње још јаче. Запех и ја, и тако се дочепасмо једнога фургона. Он ме готово убаци, те му додадох руку и извукох и њега.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нож му виси о дугачком бандијском виску. Замуцкује и очајно се мучи у говору, кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
читалац у овоме стиху осети јесте да га нормално разумева све док не дође до речи смеха, јер одмах после речи гране запиње. Управо зато што је запео што даље не може ићи, он почиње да разгледа стих у целини.
Али и овде после речи гране запиње. Овакво читање не зависи само од наше воље, него углавном од склопа овога стиха, који је песник можда нехотично а
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Свуд си ми на путу!... Ма, тако ми дина, згазићу те, па ма отрован липсô! ИСАК (запиње ороз на малој пушци): Мичи се отлен, ако си рад Да туђе куле пламен подстакнут У врелом чађу грађе срушене Сулудој
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Кротина стари жуљ терету се потура. Силази низ прозоре дан. ИX Корак их повазда у лов. Замку то запиње рука, нога у замци. Лове, а уловљени. С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам у мислима већ сада онде. У топлим зрацима монументалног камина, на којем Одисеј запиње свој лук, смештене су две високе Волтерове фотеље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Топ пролете... Они у порти трче... Згазиће ме!... Осетих бол у рамену... А онај трчи огради... Коњ запиње као побеснео... Али се батерија вуче као црево... Чини ми се чух да неко дрекну из порте: „Серб“... Свитну пламен...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен што се по стазама сплео. Како ли ме грли и целује мило!