Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Као писмо прашно, непослато, жути време по клонулој цвасти, делујући пусто, распродато... Но запојмо припев љубичасти (ни ћутање није неко злато) испод мота кад блесну пиластри, уз брегове светлост недељина: