Употреба речи запутио у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Чини се да је искључено да писац криминалних романа напише уметнички значајно дело. Он се, при првом кораку, запутио ка ближим и нижим циљевима, и себе искључио из праве игре.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ЛXИИ Тад је наступило оно раздобље омамљеног лутања, безумне јурњаве из мјеста у мјесто. Запутио сам се према југу. Сјећања из тог доба мутна су ми и неповезана, Путовао сам на прекиде, вициналним пругама, случајним

И можда тек под старост нека се врати да у њему умре.” Отимао сам се и одлагао, па сам најзад послушао тај позив и запутио се у моје мјесто.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Какве су се силе сукобиле у његовој души? Куда се запутио? Осветљава ли Бог његов пут или га нечастиви води на беспуће?

Хоће ли му се захвалити? Да ли му је остало што од уљудности или се она изгубила у таласима бола? Шта је хтео, куд се запутио, хоће ли ико за њим закукати, нека у црно умотана жена, мајка, супруга или кћи? Да ли му то Доротеј нешто говори?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Марију испадоше Турци, па говори Шарац Махмут-ага: „А, бора ти, млада сератлијо, отклен тако јеси запутио? Нијеси ли од Лијевна града? Не виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?

Отклен идеш, од кога ли града? Куд ли јеси тако запутио? Не идеш ли од Лијевна града? Не виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности