Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето у тој страсти, у тој грозници зарила сам јуче онај твој мали нож у руку па сам сисала своју рођену крв. Ох, како је слатка била та крв.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би, после, госпожа Евдокија лежала гола, на постељи, у топлој, летњој ноћи, она би се сетила Исаковича и зарила главу у јастуке, на којима није могла да заспи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Под брегом, разривеним пролећем, првим биљкама и кртицама, та се кућа беше зарила у обалу Дунава, међу многим дрвеним, шареним лабудовима, шајкама са извијеним вратом.
својих плећа, против стезања омче, беше сав набрекао, тако да му се доња вилица, својим огромним, жутим зубима била зарила у горњи део уста, сва крвава. Висећи задављен, затурене главе, беше исколачио беле очи у небо, сав помодрео.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Изићи ће одавде кад му буду педесет и две; шта да започнемо са педесет и две?« Зграбила га је за руку и зарила му нокте у длан испод раширене салвете којом је чистио мрве са стола. У том тренутку, ка њима крену шеф сале.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кроз маглу Аћимове ошамућености блеснула је једна мисао, зарила се у све жиле, и остала у њему — заривен нож. Рука је чупала нож из каније и споро га заривала у Чакаранца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дјелује као облог на њихове менинге. Плутају водене главе, са закучастом клицом главобоље која се зарила негдје дубоко у сиву масу мозга, плутају у поплави мјесечине, њишу се у ритму баркароле попут одбачених нагљилих
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дубоко у мене зарила си нокте. Ја у дивљем вриску чупам своје прси, Гризем сама себе и јаучем док те Осећам где пијеш моје мушке рси.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Оно што се у одаји даље дешавало, нисам видео. Нисам чуо никакав шум. Ипак знам да се бацила на кревет, зарила лице у јастук и бризнула у плач. Не знам шта би жена, иначе, могла друго да учини.