Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Дај Боже! — и командир одлучно пође. Једна за другом, ракетле су блештале. Треперава светлост засењивала је очи. Звезде су тамнеле. Све што је живо прилегло је на земљу. Пушке су праштале.