Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коси зраци су лепршаво треперили изнад малих таласа, остављајући дугачак засењујући траг. Са мора је допирао лаки ветар, а тала си су шуморили, запљускујући обалу... Војници су бленули.
— Не дај... — Људи, помозите! Потрчасмо на ту страну, саплићући се о ноге оних који су лежали. Један рефлектор засењујући осветли лађу... Два морнара са ове вратоломне висине стрмекнуше се у море. Војници се прибили и пресавили преко ограде.