Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дигао сам се и, погнуте главе, пошао натраг. Кула светионика, насред острва, засијала је, и све је постало сиво и неизречно бедно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А када је зора засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле! — одговарао је обично. Једнога вечера засијала мјесечина кроз омеч, би рекао прољетња је ноћ! Духовници попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја. Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу
Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским
3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала. Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У погруженом ставу њеном видео се јад преживелога догађаја. Као да се угасила светлост што се за тренутак засијала, очи су јој мутне. Усудила се једва да погледа горе и тргла се, јер је стреловито дочекао поглед који је вребао.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала. ВИИИ Пола срце, пола камен — То сам био ја; Пола студен, пола пламен Крвца моја сва.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И она је сама та велика звезда што је засијала од Јакова, те све језике на поклоњење Христу небесноме цару привела је. Од свега небеснога одзгор сјања она је без