Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па оно је добра цура. — Добра. — Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. Ивану оде памет. Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. — Па гледаћемо... — А, то мораш учинити!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— присети се наредник, и слеже срамежљиво раменима. — Добро... мајка ради у пољу. — А ћерка? — и очи Александрове засијаше. — А... ја! — наредник као да се једва присети. — Она је, овај... болесна и лежи. — Ене, а од чега?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Завуче му се у груди нека безузрочна туга, која поче да га мучи, да га мори. Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз. А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би.
А кад га упиташе шта га је изазвало да убије Спасоја, он се прену, очи му засијаше, па гласно одговори: — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!... Ето, то ви је!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Потроши силне паре за набавку тих списа да њима снабде библиотеку коју је основао у свом Ватикану“. Коперникове очи засијаше при овим речима, а опат настави своју причу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности.
Ћипико, Иво - Пауци
— Па? — рече Раде. — И он је човјек! Жена диже главу и погледа га сузним очима што у сунцу засијаше: — Зар је теби свеједно, Раде? — једва изговори ... И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Светлост се на броду наједном угаси. У почетку на прежемо вид, да бисмо се свикли на помрчину. Звезде сада јаче засијаше. Ветар на крову поче да дува. У даљини угледасмо безброј треперавих искрица и сетисмо се да је то варош Крф.