Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мрак око њи, мрак и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако често срећа узмућује човеку живот, Удари тешки судбе трескају бурно њега; Док наједанпут му сунце засине, разгали се небо, Ишчезне беда и страх, надежда сване опет. — Шта с’ оно изгребено види на обали десно?
Ћипико, Иво - Пауци
Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља... Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.