Употреба речи засјаје у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко би рекô око твоје сјајно Да је сјање огња оног крајно, Кад с' у један пламен скупи ноћу, Па засјаје том последњом моћу; Рекао би да ће сад изнова Букнут сила пређашња његова — Пламен сине, пепô скрије жар, Па за

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене. А иконе старе засјаје у мутном злату кад виде мене. Пружим ли руке, распашу се жене падају на колена, и плачем породиља клањају се мени

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па кад погледаш наковњу (ѕіц!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* »Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Артур Рембо РУКЕ Љубите руке своје да засјаје вам једног дана, Прескупо никада доста није рука вам намирисана. Гајте их.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности