Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тако се засмејала да је формално пала госп. перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао да и она не испадне
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Нисам чуо како се зовеш? - рекао сам, а она се засмејала тако да је читава хаљина почела да јој се тресе. - Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла.
- Знам. Ујела си ме. - Ујела? Па то је, ипак, нешто - пришла ми је и уштинула ме, а онда се засмејала и смех јој је у том сутону пуном месечине и лавежа паса личио на звонце. - Ти се не љутиш? - шапнула је.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сетила се, засмејала и прошаптала: „Мој брадоња.'' Док су јој прсти полако клизили по чврстој белој купи и заборављено застајали на вршку,
Видиш колико сам јака?“ сиктала је чупајући му кожу. Од његовог ћутања њена рука клону на сено. „Их, их!“ па се засмејала гласно, брзо, из грла. „Што се смејеш?“ чудио се са страхом. Она му је одговарала још занесенијим и луђим кикотом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
до краја разрадио... — Како не? Дабоме! Како не? Само, ја почињем, и нема милости — одговорила је још веселије и засмејала се, па у широкој прегршти и сама зграбила снега. Онда се са гужвом, коју стиште, бацила за њим. — А, не то!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, какав јахач! — засмејала се девојчица. — Још је смешнији од тебе! — загњурила је младићу лице у раме, па отрчала да почисти двориште пре него