Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович се на то смешкао. Здрав Османе – каже да је помислио – ако ти остане! Заспаше тако у утроби дереглије, брзо, а кирасир ускоро захрка, а кад захрка, сам се од себе прену, пробуди, погледа уоколо,
Теодосије - ЖИТИЈА
сви они који су заједно седели и они момци који су га чували с војводом, због умора од пута и свечаног пира тврдо заспаше.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и којима више ништа није било чудно.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
љубазним лицем на брег се смеше, а равно поље, студени бреже, милотом тешком већ обамреше, милотом тешком заспаше веће, покривају се одором белом, покровом снежним, зимњим оделом, док опет божји жешћи смехутак не стопи са њих тај
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке. Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми пред прави лављи
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
тога настаде дубока, тиха ноћ, и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи узвишене грађанске дужности, заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела. Софка са својим собама горе била је одавна готова.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече сажимљући устима, као да подржава говор Адолфов. Кад она двојица заспаше, Јанко се лагано диже, одшкрину врата, па напери ухо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Један рече да не чине то сад, него ноћас кад се пробуде. Но чим дивови заспаше, дигне се старац па под ћебе метну самар и покрије га, а он побјеже на таван.
Медвјед на то пристане, те легоше и заспаше. Послије неког времена лисица се пробуди, јер јој је на ум пало меда, па почне викати: — Шта је, шта је?
— Како си дјетету име надјела? — упита је медвјед. — Површина, — одговори лисица, и заспаше. Око поноћи лисица се опет пробуди, јер јој на ум падне још меда, па стане викати: — Шта је, шта је?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач, Чистотом својом претходивши зору, Заспаше у куту ока ти? Клокоће извор у Тами.