Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ После сам застала. „Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ми у Тополику и тукући се око Шапца у Петров пост, намислимо да јуришимо на Шабац; а будући да се многа со у Шапцу застала, позовемо који ће се уписати самовољно на јуриш, и осим пљачке сва со да буде самовољницима накнада, и написасмо 200.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом? — запита је домаћица која је застала, па је гледа, а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја сам била у другој соби и најпре сам застала да се приберем. Хтела сам најпре да замислим твоје писмо у свима његовим појединостима: његову величину, његову боју,
Црњански, Милош - Сеобе 2
За те војнике, то је било и ружно и невероватно. Божичева кола, кад су далеко одмакла од Будима, у брдовитом крају, застала су, у подне, на једном пропланку, са којег се видик ширио далеко, према Грану. Божич је решио да ту ручају.
И велики и мали! Он тако мисли! А како капетан мисли? Кад би кола застала у неком шумарку, Божич би узимао ћерку под руку и водио је у шетњу, као да су вереници.
Изнеће он то, кад се буде разданило, и просути. Она га је запрепашћено и уплашено посматрала, а била је застала, као укопана. Смешила се, очигледно сва сретна.
Таман у тренутку, кад су Вишњевски и Ана, и госпожа Јулијана, случајно, наишли. Ана је била застала пренеражено. А одмах затим затражила да је воде кући. Нико није знао шта се зби.
Нека пази шта каже! Павлу је била реч застала у грлу. У дворани, у коју је био ушао, није било никога, али је он осећао да ће ући неко, неко, пред ким не сме, и не
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
сам да спавам, покушавала сам да затиснем прстима уши и не чујем га, али сам га свеједно чула, устала и пустила га. Застала је и погледала ме, а очи су јој биле велике и светле. На насипу је земља почињала да подрхтава.
- Али, она нема рибњак! - Рашида је застала и погледала нас очима округлим и готово заплашеним. - Она нема ништа чак ни налик на рибњак.
- рекао сам кад је она пошла ка вратима. - Зар мислиш да јесам? - Знам да ниси! - застала је за тренутак. - Али, шта ћу ја сада ономе тамо да кажем: зашто сам долазила?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред ноћ, када би око ње пошли чамци и запалиле се многе ватре, чинила се збиља лађа, велика и застала у блату. У ту кућу братовљеву склонио је био Вук Исакович жену и две своје девојчице, које су довезли у колима, пуним
када беше пошла мужу, који је баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича, застала и вратила се да скине перику и растресе косу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ухватиће их, ухватиће... Журно се крећу и друга двојица, сви прелазе у галоп... Сељачка колона је застала. Прва двојица стигоше и препречише им пут. Настало је комешање. Из кола искачу неке прилике, сигурно жене.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Она је, истина, спавала кад је домаћин звао, али се бјеше пренула и таман их застала у потоњем, тако да је све разумјела: „А кучко једна! Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима. Сагла се, усправља се, излази, мало је застала код врата... Она зна где је он. Треба само да викне. Ја сам јој ноћас за све. Узбуђен, дуго чека да га позове.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она је испунила водом свој бљештави суд, па журно ишчезла за вратима доњега стана, али се вратила одмах, застала непомично, и у заклону старинске куће наслонила о зид. Посматрала га је пажљиво, помало заводнички.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе пролази кроз „мрак”, „самоћу”, поред „мртвог падања воде са чесме”, да би онда застала пред својом кућом као покојничком: „И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару... Ал’ да је син јој зору дочекô, Зацело би га мртва застала, И онда не би била превара!... (Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Други пут нећемо се издвајати. Бићемо увек са њима. — Она је застала, Хтела је нешто рећи, али ја сам је дохватио под руку. — Хајдемо!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.
— рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Мана и застала одмах на улазу у дућан. — Што искаш, што ти треба? — Искам, требе ми срма-мустаћи...