Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хе, али ...« И мисли његове одоше далеко, веома далеко... Он поче да се смеши, очи му се засвет лише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком,