Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и сви ветрови, сваки са своје му стране душући заустаљају се и опет дишу! Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку!
А кад се што недознано загонетком приговара, тадар се заустаљају и с одласка повраћају се слушати, разбирајући и пропитујући.