Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. — Е, па таку ми жену дај, прико! Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола. Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.