Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако бар пише у свим књигама које сам у своје време читала на ту тему. — Збрисала си од куће? — упита момак. На часну реч, све му је било јасно из цуга. — Откуд знате?
Одједанпут, ухватило ме је нешто као кијавица од оптимизма — као, све је фантастично и нема везе што сам збрисала од куће. „Зашто да не?“ — мислим. „Нема никаквог разлога за патњу! Баш нема. Нисам крепала од глади, то је најважније.
“ А сад, крунисане личности служе само да би подигле тираж новина! Као и увек кад ми крене низбрдо — збрисала сам у стари „Чамац“. И кога тамо сретнем? Наравно, Сулета. Фарба палубу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело. Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Карловци, 1918. ПОЗДРАВ Теби, што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске руке, слава, Слободо!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти би дошла к мени и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном и пољупцем чедним Збрисала би тајну неизбежну тугу. Дођи! Час је куцн̓о!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти би дошла к мени, и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном, и пољупцем чедним, Збрисала би тајну, неизбежну тугу. Дођи! час је куцн'о!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Сјећам се да је бака смјеста отпустила служавку која је трагове тих цјелова на стаклу фотографије мог оца збрисала истом мокром крпом којом је обрисала прозорска стакла).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Увиђао сам колико она мора патити. Природа је према њој заиста била немилосрдна. Са њеног лица збрисала је све трагове љупкости, а оставила јој нерве, чежњу и онај природни нагон... Како ћу изићи?...