Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће од лоја, теби, земно богатство, и теби, љубави моја, висећи на брези изнад цвећа и стада, обешен, плазим језик већи од водопада. 7.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Такви су сви кукуреци (не: кукуреки!) Земно трајање им је ледом уклето, Па уживају у мразу, као што неки Пирују на сунчаној плажи улето...
)” „Веровах у лепше земно устројство, За праведнији се борих живот, У којем ће предност имати чојство. Не живи се само за милихброт!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше немилосно земљу? Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли ово
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку радост за дуг бол исцрпе.