Употреба речи зијевају у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

— што ћемо ви крити у кучине? Земља мала, одсвуд стијешњена, с муком један у њој остат може какве силе пут ње зијевају; за двострукост ни мислит не треба! Но примајте вјеру прађедовску, да бранимо образ отачаства.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

које знају да испуне читав један људски живот, да му подаду смисао и сврху, да затрпају све јаме мрака што око нас зијевају и заглуше сва питања што у нама ничу о коначном смислу и бесмислу.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Ходи, не страши се! — и ухвати је за руку, па поведе за собом. — Гледај, големи ти су и како зијевају! Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе.... А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш....

А град долази пространији: изнад њега зијевају мрке шпиље и дубоке стране, испрекрштане поточинама.. . После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у

с њом онога јутра на броду када је гледала војничке тврђаве и топове, чија мрка грла, чини јој се, и сада проти њој зијевају. — Што сте невесели? — силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра. — Лијепо се састасте, па да уживате!

Ћипико, Иво - Пауци

С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море. Иво прђе прама мосту што задире дубоко у море.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности