Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У руци је држао златан крст. У црним очима светлео му је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења
“ Кад се свршила служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
жохаре људи једу, улов тих, и бдију, да жохари не поједу њих; ено и у небу, уз шумарка руб, засветлуца звезда као златан зуб. б.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Време је пролазило. Осим оне дијамантске игле, Мојсило је Савци поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше; за Васкрс хаљину од тешке свиле, осим других ситнијих поклона.
часни пост — велики ускршњи пост који траје седам недеља чесница — погача која се меси на Божић, а у њу се ставља златан или сребрн новац чекало — парче дрвета што одскаче од воденичног камена и својим покретањем изазива равномерно
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
— Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга. Ако га отрујеш, даћу ти златан појас и седам најлепших паунова из мога парка, и мога коња, и мога кувара.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није ни моје срце бачванска равница. Баш нећу више никако о томе да мислим! — Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? Онда ми је она причала о њеној свадби. Ах, како је она то умела да прича!
Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем.
Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао. На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати.
Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу. — Нема је, па нема!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Онда ћеш своју спомињат’ мајку: Ој мајко моја, ој него моја! — ’Ајд’ девере, ’ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз ошкринута врата на младиној одаји.
Африка
Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу. По свему крупан златан накит што бљешти; ћилибарски ђердани и црни фетиши око појаса, мишица, руку и ногу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је, међутим, викао да се преже и креће! Сунце је сад обасјало ћерку Божичеву, која стиже – као неки златан прах, кроз грање. А кроз тај прах, замишљен, Исакович помисли да види и неку белу сен, која личи на његову жену.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кроз испуст на прозору клизио је густ и златан млаз светлости и Недина глава, ухваћена њиме изгледала је као Предићева Богородица у карановској цркви.
Читаво тело ме је болело од лепоте, а око нас је био благ и златан дан раног лета. - Хајде, устани! - позвала ме је. - Купаћемо се без ичега на себи!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С.
су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити. Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.
Све спреми, па ће да се враћа. Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на
” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон. И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити. Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира.
Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан. Све донесе и пошље. Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На средњем прсту носио је крупан златан прстен, сличан боксеру. Нина се загледа у његов облик док је пио: клупко нагих мушких и женских тела парило се у
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном. Пошто припали, извади златан часовник и гледну на њ.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Одма нека буде. ПРОВОДАЏИЈА: друго, треба узајмити што више прстења, леп саат, златан ланац, а и дуката, то јест, колико више може бити. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. ПРОВОДАЏИЈА: А? Зна ли брат Сима шта ради?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
светлост што одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада кроз склопљене трепавице: Испред њега трепери златан и тих јесењи дан, друмом се котрљају кола и пролазе људи, али старац их скоро не види, чује само разговор и шкрипу
Милићевић, Вук - Беспуће
црвена лица, забрекао подваљак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велики и прљав цолшток.
му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац. Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Одавно се нигде не показује. Мени се никад није свиђао. Увек фини, умивен, углађен, а непријатан као златан зуб. Сећам га се као превише ћутљивог. Толико ћути, да и кад каже „добар дан” људи се забрину.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал' жешћи још из очију му гњев: „Делила зар?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Змај шестокрил, лађарица! Златан кокот пева с коша. Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша. У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче.
Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе! златан чадор иза воде или лебди, у чудима, стара кућа крај Будима?
Ластавицом трепне стреја. Ланен глас је Сентандреја. Реч до речи - дрхтав додир: прстен, рука, златан кондир. Кућне сенке, у трептају, не гасе се - а не трају.
у обруч-стању сјактав вал и след од журних мена - њихов сјај и жуч: где видимо се као пламсав луч, у заум-шуми златан дрворед. ИИ Хеј, запад рђа!— Ми смо Леђан град.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту златан Мјесец постељу вије, диже се Сунце у јутро рано, у ноћи Баук у бубањ бије, шапуће лишће ко зачарано. Сунчева мајка
Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним... Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио... Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... Бога ми, што ?...
Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама брилијантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио; Терзијану тихо говорио: “Пливај, тони, златан терзијане, Како моја Лелија дјевојка!“ 138. “Зора зори, петли поју; Пуштај ме, душо, да идем!
196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован. Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан!
Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у
Прва је попила танан ваћов с главе, Друга је попила златан прстен с руке, Трећа је попила свога господара. Прва је попила, пак је говорила: “Имам сеју младу и прељу и ткаљу,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Неће да се смилује ни за паре! Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, зликовац, неће ни златан сат! ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек!
МИЛУН: За то ти ни Бога не вреди молити! Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, будала, неће ни златан сат! ГИНА: Па шта да радим? Милун: Ради што и сви остали, ништа!... Па ђе ви је тај Стефан? БЛАГОЈЕ: Који Стефан?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже. узе један златан новац па га преломи. Онда цар виде како у новцу заблиста црвена, свежа крв и кану доле на мермер. Цар пребледи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУКУРЕК Н а крају зиме, као и увек, У увалу звани Кружни Усек Стигао, у расвит, кукурек. Цвет му је златан, капа зелена Ко торањ џамије из једрена, Док му кроз жиле бризга крв Не црвена, већ пихтијаста и ледена.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само на једној руци имао је, и то само један једини, велики златан прстен. Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве. ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ Та јесен увек ране моје злêди.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Пара врти где бургија неће. — Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања. — Златан кључић царев град отвори. — Злато не збори а чуда створи. — Где злато господује, разлог се не чује.
— Стари руг нова срамота. — Добар глас далеко иде, а зао још даље. — Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети. — У колико се сам штујеш, у толико те и други цене. — Образ је скупљи од живота.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Него моја ће ти мајка дати златан разбој са златном пређом и чекрком, па кад дођеш у онај град, а ти намести према царевоме двору тај разбој, па ткај, и
који се није могао ни један пут омотати око куће; онда најмлађи да оцу кутију, а кад је отац отвори и извади из ње златан ланац, они се сви удиве, па старија браћа скоче нањ, готово да га убију: „Ти ћеш нашу кућу оборити, ти си то негде
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један је златан, други румен, трећи плав. Сва три на крилима имају вилин знак. Када их угледају, рибари знају да их чека пуна мрежа,
није био у стању да им омогући да пројашу на таласима, све док се једнога дана нису појавили вилини лептири: један златан, други румен, трећи плав. На крилима су имали вилин знак. Наједном, све је постало свечаније и тише.
Сам одлучи: желиш ли да тањир постане златан и да се на њему, сваки пут кад пожелиш, појави најукуснија храна или да постанеш најмоћнији на свету?
На столу, састављеном од две грубе даске, блистао је његов тањир, златан. Од среће мајка пљесну рукама, а дечак јој стави тањир у крило и рече: — Више никада нећеш бити гладна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја замишљам сада: К'о јелова шума нада мном се нише, Шуми песма горска, а кроз лишће пада Зрак румен и златан од сунчане кише, И над травом лебди... И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу.
Попа, Васко - КОРА
у њу доспе Смислом пропупи Надом процвета Пролеће изузетно Или благодатна опсена У ОСМЕХУ У углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Архимедес прегледа пажљиво круну и замоли од Хијерона његов златан прстен, а од Еразистрата затражи вунену марамицу. Њом истрља прстен да би га ослободио његових спољних нечистоћа; онда
Њом истрља прстен да би га ослободио његових спољних нечистоћа; онда упореди његов златан сјај са сјајем круне. „О, мој краљу“, рече он Хијерону, „моје ме очи изневеравају и не могу да се на њих ослоним;
Одевен у црно, а око врата носи велики златан ланац. „Не могох“, тако га ослових, „срцу одолети да вам не учиним посету.
Прву пару, један златан дукат, заради кад једном царском официру оправи џепни сат. Но убрзо нађе, као инжењер, стално запослење и зараду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она има дукате о врату. Била је код зубног лекара да јој удари златан зуб, па сваки час отвара и затвара уста и загледа се у огледалце. „Не можемо, вели, њиву да купимо, али ово бар можемо!
Ниси ваљда здрав зуб извадила да би златан уметнула?“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја посла.
За њим жена: на прсима с прста дебео златан ланац, онда либаде, под грлом брош, на глави дијамантске гране и тепелук од дуката, дакле феслика.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Село, природа, слободни зрак, кретање на отворену, то мени одговара. Петар Главоња је златан човјек, ведар, безазлен, у њему нема ништа што копка, што изгриза унутрашње стијенке... А ти — ти си таква природа!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.
— Само хоће ли остати што другима? — Биће доста свима, само ме чувајте? — А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!... Ђе ћу те сутра сачекати? — Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Него моја ће ти мајка дати златан разбој са златном пређом и чекрком, па кад дођеш у онај град, а ти намести према царевом двору тај разбој па ткај, и
Видим да си сакат јунак, иди ти трећем цару, у његовој штали има златан коњ; доведи ми тога златног коња, и ја ћу ти дати златну јабуку. Он једва то дочека и оде.
Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је коњ, а над њим висе о зиду двије орме: једна је златна, а друга рђава и не вриједи ништа, ама баш ни филира.
У њему задрхта срце од радости и већ се наже да ју пољуби, али се сјети тетинијех ријечи. Учас зграби и дјевојку и златан поплун с њом, па бјеж̓ натраг, док дође до своје тете.
кад га видје с дјевојком, те пусти да ју узјаше, а уза се приљуби цуру, и одоше путем натраг до цара у кога бјеше златан коњ. Боже, трчи лисица, трчи да се све вија прашина за њима, док једва једном стигоше до царскијех двора.
Онда они лијепо пријеђу и отиду даље. Кад су већ доста далеко отишли, дођу у један златан град (а вила им је још прије казала да ће наћи ту цуру у томе златном граду).
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени? ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав. ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме.
ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!
Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам! ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме!
ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору насмејем, а мене чисто срамота.
НИНКОВИЋ: Ох, да... То је главно – се ла шоз пренсипал3. ЖИВКА: Баш сам данас наместила златан зуб. НИНКОВИЋ: То сте добро учинили, то је шик и даје шарм осмеху.
А знаш ли, молим те, ко јој је проводаџија? ДАРА: Не знам! ЧЕДА: Зубни лекар, онај што јој је намештао златан зуб, И то тако, она оде код зубног лекара, седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо, ја сам дошла да ми промените зуб
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ авдес — очишћење, верско умивање муслимана, непо– средно пред молитву алтан, алтин — златан новац, дукат антрешељ, антрашељ – ме– сто између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у
Петровић, Растко - АФРИКА
Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу. По свему крупан златан накит што бљешти; ћилибарски ђердани и црни фетиши око појаса, мишица, руку и ногу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1826. Стефан Стефановић ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА Прими овај златан перстен, Анчице, С њим ти дајем душу моју и серце, Које ће ти верно бити И до гроба теб’ љубити Мрачнога.
овај златан перстен, Анчице, С њим ти дајем душу моју и серце, Које ће ти верно бити И до гроба теб’ љубити Мрачнога. Златан перстен јесте дарак малени, Ал’ га держи као залог закони Крепке к теби љубве моје, Док нас судба обадвоје Раставља.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Окружена плавим висовима, слушаш Шумор снажних река, јер су твоје чело Браздале године и време је плело Златан венац којим невернике кушаш. Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Нарочито се то осећало у поезији, што је савременог песника М. Павловића навело да ово раздобље назове "један мали златан век наше поезије". Али је занимљиво, мада није случајно, да није био ништа мањи напредак критике и науке о књижевности.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне.
То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод.
Сâм ја. Топле пониру реке. Миришу на љиљане што прецветали лане. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја.
Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете.
Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала. У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л. је лек од срдобоље (ЖСС, 312), жутице (иб.
Ћипико, Иво - Пауци
—То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. Тако у говору подоста су од села поодмакли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је пре тога скинуо са неке властелинске породице, одоре свештеника, црквене предмете, књиге, нарочито књиге, драгуље и златан новац, златом опточено оружје. Речју — све.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
прслуком, из чијег исечка кипте нежне чипке као продужење огрлице која му се уско приљубила уз врат; змијаст и дугачак златан ланац обилази му око овратника, па иде кроз једну златну аграфу, која придржава оба његова краја, до џепног сата.
Око врата носи чипкаст, углачан овратник, на ципелама сребрне копче са драгим камењем. Око врата виси му дебели златан ланац, који почива, својим доњим крајем, на његовом дебелом трбуху.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ И ТИЦА 21 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,
циклус „Видосава“ почива на наслеђу народних лирских песама, али на известан начин најављује Ђулиће и Ђулиће увеоке. Златан сан који засмеје малу Виду док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може
Златан сан који засмеје малу Виду док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може подсетити читаоца и на „Тихо ноћи“.
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају. Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала.
Инспирисан немачком поучном књижевношћу за децу, Деспотовић је аутор првих српских романа за децу: Занат је златан (1871) и Две лажне златице (1892).
Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871. Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ. Милићевић: Ђачка радост (проза) 1872. Стеван В. Поповић: Венац песама (антологија) Стеван В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ни пар штифлетни нема, ни крст око врата, ни златан сат и ланац. Носи сат покојног господара у џепу ди су јој и стакла за очи; и кад је уморна, тек видиш да је извадила и
— Па како онда, богати, изгледа тај твој папир? то је ваљда златан змај? — А кад ћеш, брајко, толико новаца скупити? — Ма имам и ја касицу, али што метнем, опет истресем.
” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет! Сваком оцену какву је заслужио, и сваком репић, да се не би у добру много
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Када се вратиш са испита и јавиш ми да си га положио, добићеш овај златан дукат, — и показа ми нов новцат златан дукат — а ако не положиш, слободно ми немој ни долазити кући, јер ћу те
Када се вратиш са испита и јавиш ми да си га положио, добићеш овај златан дукат, — и показа ми нов новцат златан дукат — а ако не положиш, слободно ми немој ни долазити кући, јер ћу те испребијати на мртво име.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Остали синови и кћери већ су јој допирали до појаса, а малишан тек се од земље одигао. Али, је зато био леп и златан, златастији и нежнији од осталих.
Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ. Час је био убеђен да је огроман, раскошно израђен, златан; час да је мален и потамнео од времена. Тако дође и до првога људског насеља, али га нико и не погледа.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст. Зидови собе су у »долапима«, узиданим орманима, за чување празничног одела.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Шуморе брезе, дршће лист до листа, Мрмори поток испод врба стари'; Одблеском меким дијаманта чиста Модру му трску златан црвић зари.
док она тако, скрушена и сама, Пред мрамором стоји, ту, у врху села, И док рана звона звоне с торња храма, Обруч златан дршће око њена чела. 1923.
1908. ВЕЧЕРЊА ЗВОНА Предсутонски је час. Висок и златан крст са торња сипа зрак И трепти вас. Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте.
Сви грабе брже тамо гдје се сплео, Надомак стада и широке струге, Са маковима клас златан и здрео. Већ су на мети. И рукаве дуге Загрћу косци, и живо се кладе Који ће брже наткосити друге.
ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу
таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу
јабуке, положимо три златна прстена, нек изведу лепоту девојку, нека бира чију ће јабуку, ил' јабуку, или прстен златан! Машила се за коју јој драго, онога је лепота девојка“.
Саде бирај чију ћеш јабуку, ил' јабуку, или прстен златан!“ Кад девојка речи разабрала, сирота је, ал' је мудра била, беседила Краљевићу Марку: „Богом куме, Краљевићу Марко!
Зачу гласа, хитро потрчало док у пољу пристиже ђогина; покрај ђога хрче поскакује, а златан му литар позвекује. Мило било, разговори с' бане. Оде бане на коњу ђогину, те пријеђе поља и планине.
Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ' ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, налићу је
Како Марко књигу накитио, књигу врже на јелову грану, откуда је с пута на погледу; златан дивит у бунар бацио; скиде Марко зелену доламу, просторије је под јелом по трави, прекрсти се, сједе на
Но погледај, мила снахо моја! Но погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза краста лице поцрњело, оно ти је дијете Максиме.
њим Влашче пије вино ладно; па обуче токе позлаћене, опаса се мукадем-појасом, а за појас двије пушке мале: у златан су калуп саљеване, а међу њих јатагана златна; а на главу калпак и челенке, један калпак, седам челенака; па оседла
Томићем, босанским хајдуком. 70 Хајдук Вукосав је непозната личност. У златан су калуп саљеване, тј. украшене су златом. Кога ћаше на путу сретати, тј. кога би срела.
годишњим дохотком од најмање 2000 аспри зимити — зимовати зимно — зимско зламеније — знак, предсказање златали — златан златоутва — врста дивље патке (в. утва) зле (га сео) — на зло зло ти вино — у зао час пијеш то вино змај — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА ПРСТУ 105 ИЗ ДАВИДА 106 ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ 107 ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН 108 СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА 109 ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...
ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН При устех твојих Златоусте, златих станет златно слово. Вину хвала господња в устех твојих. Златна хвала бе в устех
« »Ако је бог златан, то опет он ваља сиротињи потребној за храну!« Кад дочу да се већ наблизу примакао к ономе његову граду Лићиније, та
На боље и лепше се преврће. Доста пут може се справити од обојка диба, од струне скупа чоха, из дрвене чутуре златан кондир.
Ако не мож' бити златан, буди црвен, буди румен, или бео — прихватам те... Ни саме звезде све једнако не сјају, неголи друго је сјање и тафра
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Од тога доба водио га је више и отац. У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лапац. Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.
У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лапац. Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.