Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Шта? — упита је царев син, а она му одговори: — Два сина златнијех руку и шћер са златном звијездом на челу од прве уједно.
Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку златне звијезде на челу.
Тада му рече добри: — Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде. И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
за њом — и долетјевши на орах више Моловина, нашао онђе много вјештица гдје се часте за златнијем столом и пију из златнијех чаша. Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти говорећи: „Анате вас мате било!
(Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци) 44 — Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тада му рече добри: „Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде.” И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди.
Кад дођу у кућу и ови чоек види тицу, рече: „Ево ти сто златнијех цекина за њу!” Те му је он да. Ови чоек закоље тицу и окине главу и извади из ње срце па рече: „Испеците ми ову главу
Сјутрадан ујутро она два ђетићка про | буде се, кад ли ономе што је изио срце 138 освануло под главом сто златнијех цекина, а они што је изио главу почне казивати оцу и матери штогођ ко чини у свијету, па и што краљеви мисле.
Скупи се око њега свакојијех људи и трговаца: неко даје цекин, неко два, те све више, све више, док дођу до стотине златнијех цекина, у томе за ову длаку чује и цар те дозове овога чоека и рече му да ће му дати за њу хиљаду цекина, и он му је
Наднесавши се мало над језеро угледа крилата коња и на њему крилата чоека златнијех коса дугијех до пета ђе из језера излази. Кад их цар виђе, потаја се и стаде вирке да гледа ђе ће шта ли ће ови чоек.
“ „А видиш ли оно силно мраморје поврх њега?“ „Видим.“ „Е добро“ рече старац; „наврх онога брда има једна баба златнијех коса ђе дан и ноћ на једном мјесту сједи и у скуту држи једну тицу; ко је ову тицу кадар добавити, он ће најсретнији
Богме краљев син најприђе куцну њим у један камен, а то се изручи из њега рпа рушпија златнијех, пак се нагрнуше колико им је доста за пут.
“ „Шта?“ упита је царев син, а она му одговори: „Два сина златнијех рука и шћер са златном звијездом на челу од прве уједно.
Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех рука и трећу ђевојку златне звијезде на челу.
Пошто објед буде готов, изиду сви из камаре и стану вирјети ко ће доћи; кад ли тамо шта је! ђевојка златнијех коса, те они чувадури једнак скоче и у кужину утрче те је ухвате и дозову царева сина.
пристане, те сјутрадан ова ђевојка одреже бич косе златне и пошље бабу на пазар, говорећи да га не да за мање од сто златнијех цекина.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици. суд је преметао кућу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Скупи се око њега овакојијех људи и трговаца: неко даје цекин, неко два, те све више, све више, док дођу до стотине златнијех цекина.