Употреба речи злослутан у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!

Ћипико, Иво - Приповетке

Причају да је злослутан тај пут. На томе путу, кажу, не зна човек кога више да пожали: људе или стоку! Па као то море мора да чудно изгледа,

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— командова Јованче. Тек што се посљедњи дјечак увукао у пећински ходник над Гајем се зачу злослутан фијук пуштене бомбе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности