Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И оно што је у том погледу најкарактеристичније за многе крајеве динарске планинске зоне, то је појава врло јаких темперамената, виолентних, силних, огњевитих људи, код којих узрујаност, напони и подвизи
Многе појаве у развитку динарске зоне указују на смену активних и готово пасивних периода; после гласне и гласовите периоде долази друга са зевом или
психичка варијетета, северни и јужни, и први се углавном поклапа са шумским и зеленим појасом планинских страна ове зоне, а јужни заузима њене голе и кршне јадранске стране.
прелазним областима: босанском Посавином и Мачвом), док се други простире од високих површи до уске динарско-приморске зоне.
Пошто су северне стране динарске планинске зоне много дуже од јужних, северни је варијетет несразмерно већега пространства но јужни.
Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке Зете и отприлике реке Лима. У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда“.
ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ Области јадранског варијетета. — Географска средина и етнички састав. — Зоне различног развитка. — Загорска група. — Приморска група. — Особине њене цивилизације. — Национални развитак.
Грађани и школовани људи, нарочито у варошима приморске зоне, били су под утицајем италијанске културе и ренесанса. Уопште се у јадранском варијетету, који је био под
Границе Турске и Венеције су се додиривале. Маса исељеника из „зелене“ динарске зоне, нарочито из Босне и Херцеговине, продрла је у јадранске области, на земљиште хришћанске државе, Млетачке републике, и
Становништво јадранског варијетета је данас по особинама и по срцу исто тако словенско као и становништво Шумадије. Зоне различитог развитка.
Ишли су скоро увек истим путевима, који су пролазили горњом ивицом шумске зоне, границом између ње и алпијске суватске зоне. Словенски пастири су познавали ове путеве и од њих су се склањали.
Ишли су скоро увек истим путевима, који су пролазили горњом ивицом шумске зоне, границом између ње и алпијске суватске зоне. Словенски пастири су познавали ове путеве и од њих су се склањали.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најпре, то ме голица — кажем — а онда, ерогене зоне ми се налазе на сасвим другом месту! Тај уџбеник из кога си се синоћ преслишавао јако је застарео, кажем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
КОМЕНТАР УЗ ПОВРАТАК ИЗ ИТАЛИЈЕ Према обичају у аустријској војсци, официр, при повратку из ратне зоне, добија неколико недеља одмора, као „реконвалесцент“. Ја се смештам у једну болницу у Опатији, која је у ствари хотел.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
последица; морске животиње што живе у топлим водама екваторијалних области, заузимају само извесне, доста ограничене зоне око екватора.
Од интереса је чињеница да у великим океанским дубинама екваторијалне зоне има живих створова сасвим сличних онима што живе близу морске површине у поларним морима.
једна врста регулатора за дубинске разлике и морске слојеве у којима ће се риба кретати кроз цео свој живот; ван такве зоне риба угине, на пример извучена рибарском мрежом из дубине до површине воде.
ларве, која нас овде поглавито интересује, њено су кретање и растурање по океану истраживачи поделили на четири зоне у којима ће се ларва наћи у одређено време свога живота и у које ће сукцесивно прелазити према својој старости, а која
Почевши од те последње зоне, ларва почиње мењати свој облик; она се скраћује, заокругљује и постаје стакласта јегуљица, у коме облику она улази у
И одиста, констатована је подударност између поступног прелажења ларви из зоне у зону и колективног трансгресивног кретања масе океанске воде; путовање ларви је једна сорта »шариажа« у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сатјеравајући је у тамније зоне, ми јој само омогућавамо даље таворење у гостољубивим наборима цхиаросцура. Не сумњам да је управ та жудња за што
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
тако лош као што је био план познатог њујоршког професора који је желео да упумпава ваздух из врућих зона у умерене зоне, потпуно заборављајући на чињеницу да је Бог већ створио гигантску машину у ту сврху.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
уосталом, стварни догађај на коме је Сремац засновао сиже Зоне Замфирове збио се у Приштини, а не у Нишу. На питање зашто се у самој Приштини није нашао неко ко би написао роман с
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби? Да те виде твоја браћа Из индиске зоне, Ала би се радовала Том напретку твоме!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— А Бранко једног дана устаде здрав, изађе из мутне зоне! Као да приче и нема, као да прича није била друго до једна гимназиска лекција. Бранко је просто заборавио!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш... Калфа Коте остави рад па га само погледа.
А Поте се занео као тетреб па продужи оним својим танким сребрним гласом: Где се премењуваш, леле, Зоне, у нова градина. Ој, хој-хој, леле, Зо...
устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана, и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...“ Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.
чорбаџијо, ’аџијо или чичо, жену његову Ташану — чорбаџике, ’аџике или стринке, а њихову мезимицу Зону звали су просто Зоне. Уопште, одношај је патријархалан и срдачан.
Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму „Синоћке те, леле, видо’, Зоне“. Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму у којој се само спомиње девојка и љубав кад би
трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.
Споменуше дику Грнчарску, Ленче Кубеџијско, Доне Чешменџијско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино. Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.
Беше ту и оно Зоне Замфирово; ама оно си, како чорбаџијско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја. А ове — ама знаш како ми
А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџијско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...
— вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке... — Ете, тој Зоне Чорбаџијско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи.
— Ја ћу си разберем кад ће Аџијско у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно Зоне Аџијско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко... ГЛАВА ПЕТА Она је управо као нека епизода.
“ Ленче Кубеџијско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску, — све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи и запита га шта он