Употреба речи зовнете у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Где? ВАСИЛИЈЕ: Није време за шалу! Ту је, крај реке, вероватно увежбана улогу! СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ихај, кад ли се докопам свог унука! — ускликну Стричев дјед. — Немојте да то хватање прође без мене. — И мене да зовнете — викну колар. — Богме бих и ја волио да се ту нађем — рече Мајкел Ћулибрк, Ников отац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности