Употреба речи зверају у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Зачу се најзад фрктање и шрапнелских кошуљица и упаљача... Људи поскакаше са својих седишта и зверају где ће пасти упаљачи... Бапну један испред топова, па се откотрља у страну.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Изгубљено се гледају сељаци и Аћим. Онда сви зверају около, у маглу, у коју тону гомилице кућа и крошње дрвећа. — Дођосмо — рече неко. — Знао сам да сте ту — рече Аћим.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не знам ко је пронашао ово питање, сигурно је то учинио неки пакосни окачењак, један од оних доконих припигуза што зверају по васцели дан около не би ли спазили какву згоду коју ће потом преудесити на свој вражји начин и пустити је да кола

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Војници вуку волове, други их боду тесацима и увијају им репове, да брже иду. Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности