Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Завиривао је у живицу, чачкао по околном жбуњу и звјерао за птицама као какав проскитани сеоски мачак, лукава бескућна мачорчина, која само цуња и гледа што ће здипити на
У руци је носио добро наоштрено сјекирче и звјерао лијево-десно као да нешто очекује. Онда састави руке око уста и јави се гласно и отегнуто: — Ку-ку- ку-ку! Тишина.
Читава дружина прасну у смијех и саби се у чврст круг око поцрвењелог Стрица, који је само збуњено звјерао око себе као да је пао с крушке. — Аха-ха-ха, дошла за будалом, велиш! — Ко ли је та будала, еј Стриче?