Употреба речи зврјање у књижевним делима


Африка

Али само лежим пола сата, па ми се или учини да чујем зврјање аутомобила, или помислим да су они црнци из Бобоа можда већ стигли, те опет истрчавам на трг.

Милићевић, Вук - Беспуће

освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито извирује мати коју варају уши, која од сваког шума чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Гром га убио и Веселицу! Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи.

Друмом, већ издалека, чује се зврјање кола. Пантелија затеже блузу и креће на рампу. — Ви, момци, будите спремни — опомиње он своју наоружану братију

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас... То долажаше из ваше куће. Нагох се, приступих и отворих очи да видим...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор.

Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у

Петровић, Растко - АФРИКА

Али само лежим пола сата, па ми се или учини да чујем зврјање аутомобила, или помислим да су они црнци из Бобоа можда већ стигли, те опет истрчавам на трг.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Око његове главе налазе се груби, крвави завоји. Склонисмо се мало у страну. Чује се с некоје стране зврјање аеропланског мотора. У Могленској равници припуцаше топови и у висини угледасмо димове од шрапнела.

Остадох сам, чудећи се шта им би наједном!... Тек сам тада чуо зврјање аеропланског мотора... — Мани га, Мито, а он па куражан! — муну Лука лактом Војина. — Признајем... признајем, молим..

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тај необичан звук брзо се појачавао и ускоро се претвори у снажно метално зврјање од кога затрепери читав крај. Дјечаци се почеше згледати испуњени чудним немиром. — Шта је оно?

Сједили су на падини гола брдашца и нечим се играли, кад се у даљини, отуд од планине, зачу необично зврјање. — Авиони! — повика Стриц па скочи на ноге и узе погледом претраживати небо.

Дружина је била на окупу у логору Тепсији. Кад зачуше зврјање мотора, Стриц се брже-боље успентра наврх првог дрвета и узбуђено објави: — Ево их три, све један већи од другога.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности