Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец
“ Једнога јутра прамиња снег, обели поља, сакрио брег, свиле се врбе до речног руба, на сваком жбуну памучна ћуба. Сипа и веје са свију страна, чује се тужно грактање врана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Његова раскуштрана ћуба од неколико здепастих храстова, као бакарна креста на петлу, види се из сваког кутка Саборишта.
улијем мало моје снажурде, зачас би тај посрани калуђер прђакнуо доле на дно вира и никад више, никада његова жута ћуба косе не би изронила на површину Мртваја вира, ни игде. Он нагло попушта и у оном залету, обоје, падају у вир.