Употреба речи чему у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!... „Благо оном ко се чему нада“, али ја не смем на њу ни помислити.

Кад ме је видео, потекоше му сузе низ лице. Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука?

Нећеш ми ти, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на мене, „треба нешто да наследи по чему ће оца спомињати!“ Други пут опет дође, пита имамо ли брашна.

Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више

врати и гледам непрегледну равницу што се од наше куће надалеко простирала; нешто сам се дубоко замислила, ко зна о чему сам сањала. Тек нисам чула како се он у своји лаки опанци к мени прикрао... Не рече ми ни речи, само ме гледа.

Живко, „можемо и донде отист; а право да ти кажем, зато сам ти и дошао да као и ја видим каква ви је слава, да ли је у чему надмашила нашу у Мутници, што је у Светој Петци проводимо“.

Живко целим путем до куће није проговорио ни речи. Био је забринут, густе обрве су се натклопиле на очи. Ко зна о чему је премишљао; понекад је уздахнуо, болело га је нешто. Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу.

И побратим није изгледао лоше: не знаш чему пре да се дивиш, да ли лицу, оружју или витоме стасу. Диван пар људи, помислио сам, а да л’ ће бити и срећни?...

Ја му све исприповедам шта сам сумњао и о чему сам се оног дана уверио; кад сам свршио, а ја погледам у мог побратима: он је као прут дрктао, а лице му дође бело као

Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим! А знате ли по чему су њих двојица побре? То је такође чудна историја. Један је вучићевац, а други обреновићевац!...

Милисав је радо долазио до записа, које да види свога старога учу... а и још нешто, о чему су неки само слутили, а скоро ће се уверити.

Ох, и ја сам видео то цвеће; видео сам њих двоје како румене, како им груди задрхташе; видео сам оно о чему сам, можда, у младости сањао... Гледао сам љубав!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Колике је паметне обеспаметило и островидне ослепило? Орла за пријатеља имати није шала, то лепо звечи! Но οнајлепше чему нас ова басна учи, ово јест: да се силни не узда у силу своју, ибо „Еστίν Δίκης ορθαλμός, оς τа πάνθ΄ ορά”: „Ј е с т

Смислен и разуман човек не само учи од паметнијих од себе, него и од самих лудих има чему научити се, зашто гледа добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће

Простосрдечно и бедно магаре увјештава нас да се с силним не дружимо. Чему нас лисица учи, то остављам нека свак погоди.

Пак што би било? Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом.

Нека ћути, нека нас гледа забленут, нека нам се чуди, и каткад нек' подвикне: „Чуда, људи!” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије.

Немој ништа почињати ни предузимати пре не|го довољно не расудиш и добро не сазнаш какав ће чему последак бити. Последак не само овога привременога, скоротекућега и краткога времена живота, но и саме бесконечно

Наравоученије Кога к чему природа није створила, нека се у оно не пача. 40 Магарац који промењује господаре Магарац служаше уједног башчована,

„Баш сте погодили!” — одговори ови. — „При пићу ко најмање зна, највише говори.” Смислен се стиди пачати се у то чему није вешт, а несмислену се велика срамота чини ако он свуда свој нос не увуче.

Н о н а у к а ј е з ла м у к а , и млого гора него ко мисли! Чему смо привикли и што смо из детињства научили, то и тако хоћемо да буде и да остане, ако ће свет пропасти, и ми с њим.

Ко год не мисли о добру, мора о злу мислити, зашто је натура ума человеческа такова да он всегда мора у чему нибуд упражњавати се. Ленивац се није родио да живи, него да труне и да гније јоште за живота.

Сунце и месец и сва божја створења чему нас с непрестаним и неуспаватим својим движенијем уче него да се всегда упражњавамо.

И ко свуда нос завлачи, завуче га често онде гди не ваља, и страда, што и ове басне кос. Ко што мисли, куда ходи, о чему с ким говори, зашто се смеје, немирна глава све то хоће да зна, и што не зна, а она погађа и све на зло толкује и

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Кувај то руво, пеглај, пали, искувавај га у чему знаш: градске бедеме руше маршали, али градове осваја ваш! Сви су вашљиви, прале, регрути, врве ваши по живом

Чувар мишевима храни копце и сове, кофом цубока храни крокодила. Па чему овде служе шапе и кљове? Чему овде служе канџе и крила?

Чувар мишевима храни копце и сове, кофом цубока храни крокодила. Па чему овде служе шапе и кљове? Чему овде служе канџе и крила?

Чему овде служе канџе и крила? Орао, који лебди као вага у висини и слободи, да ли зна чему служе брзина и снага у кавезу један ипо са два? Је ли јелен и у кавезу јелен?

И од моћних кнежева овог света не можеш се ничему надати! А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему. — ја ћутећи тако мислио сам: ,Мој господин Мијушко, наопако ти било, ти си међер нас преварио те смо као тићи без

Него допусти нам да идемо да се договоримо не би ли нашли начин у чему би се помоћи могли.̓ — Везир нато ма̓ну руком: ,Еј исадиле̓ (срећан вам пут).

да је пола раје у Немачку побегло од његове глобе, и да није јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге

јавља нам, да је аустријски двор са отоманским двором у највећем пријатељству и да он нама никакве помоћи ни у чему учинити не може, но да ће толико учинити и нас и турске дахије позвати да нас помире.

Одемо сад Карађорђи и кажемо све. Он седи у авлији. Ми доведемо све момке, и који к руци, који к чему, говорећи: „Прости нам, господару, ми смо погрешили, јево се кајемо, и пред ова два господара се заклели; јево и теби

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио. Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Да му је откуд да падне с неба у уста. Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана. Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака. То су били за њера људи којима је бог рекао да живе.

Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа...

то је петлић”, помисли, и даље ништа... Гледа у њега, а не мисли о њему... Гледа у све, а не мисли ни о чему!... Сунце је све више и више нагињало западу. Врућина је попуштала...

Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?... Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио?

наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... И изидоше му оба из воље. Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...

О чему ти није мислио!... О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему... Па то оде у бесконачност... Мисао беше

Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време. Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло

Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: — Тако је! — А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. — То што говориш.

Не говори тако, јер ћу те омрзнути!... Шта ћу ја овде?... Шта чекам?... И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?... Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату? Личи ли страшни ангел с мачем Судији моме или брату?

Казао је да пророк има браду која блешти као сунце, и очи као у курјака, и ноге као у патке, и да нико не разуме о чему говори. Али је у селу био већ један пророк који је изгледао лепше, и којег су разумевала и деца и животиње.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Напротив! Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. Случају? — Јест!

Не знам у чему сам провео то послеподне. Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло

Него дајте ви мени дијете у кућу. У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене чему научити. — Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.

— Стар је човјек! Тако сам ја њу учио. — Од тебе се, оче, — рече владика — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала? — Мара — Да је благословена!

Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари. Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да

Причао је како у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.

Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још годину дана! Нека дијете прође свијета.

баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, стајао на путу. Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. ИИИ Бјеше недјеља послије подне. Народ се искупио код записа.

Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро. Па и после толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

љута, и чудно јој је било, као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.

« ГЛАВА ДВАНАЕСТА У којој ће, што кажу, прснути тиква, и догодити се оно чему се нико није надао, и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде.

! Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци! Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими?

за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија, која има »немецко васпитање«, ни у чему ноблија изгледала од Јуле.

Тако је и било. И сада настаде живо спремање опрема и дарова девојачких, у чему им је и не мало услуге учинила и фрау-Габриела.

својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт, цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине. Пера с Маленијом већ давно није био у том месту.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама. После ручка Љуба се разговара са Савком.

— Они могу то чинити, ал' ја не; него молим да знам на чему сам... — Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти. — Е, добро, на то пристајем.

Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова. Пише Јулки писмо, да зна на чему је: Дражајша фрајлице Јулка! Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здарвље.

Остајем са почитанијем Јулка Нерић Кад је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је. Саопшти га чика-Гаври. Чика-Гавра га прочита. — Шта мислите, чико, о овом писму?

Пунцтум! — Е, сад знаш на чему смо. Ја ћу већ сутра готов бити са акцијом, тужбом, а ти ћеш после суду поднети. Без мене немој одговарати.

Бабоња забележи да је Алка немешкиња. — Сад знам у чему је ствар, а гледаћу да буде добро, премда неће све лако ићи. Вашег брата познајем.

По вароши се говори да ће Алка, како црнину скине, венчати се са Миливојем. Мица од жалости болесна. Она се другом чему надала. Доктор јој одавно казао да Марко неће живети.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

што су после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на улицу да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити ствар што се десила и да очекују шта ће се, Боже мој, даље догодити.

И све ће ићи по старом. А нико нас ни о чему неће питати, као што нас ни до сад није питао. Само нека све дође брзо, што пре, јер живота више нема то је јасно, а и

Е па, да ли би онда оно урадио? Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и

људе који су увек знали шта хоће и код којих ме је нарочито чудио онај увек фини, танак и доследан ред мисли, ма о чему покренуо да с њима говорим.

„Јест, кућа, само кућа, о другом чему ја не умем да мислим.“ И његова десна рука грчевито стеже карабин положен на трави, поред њега.

водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову породицу. Сахрањен на положају. Ствари његове и новац послаће се накнадно. — Па шта да ти кажем...

Увређена што је он грубо одгурнуо онда, кад је поштопото и на силу хтела да сазна у чему је ствар око које се мучи, она је мрачно ћутала.

Јер, нити њој има све оно што ја тражим, и ја сам тога свестан, нити у мени оно о чему она сања, и она то засад не зна, него увек замишља да све то у мени постоји. Па шта је у ствари?

га је својим влажним широко отвореним очима гледала покорно и радосно и у оној њеној замишљеној нежности питала: — О, чему мислиш? Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити. — О ја се бојим, драга, да ће икад проћи...

И чуди се, зграњава се шта је то с њом за коју зна да је некад презирала све оно у чему, изгледа, сад највише ужива. Он ће је, дакле, саслушати мирно и одредиће се.

Ја морам помишљати и на себе. — Мили, о чему то говориш, ама шта ти то говориш? смејала се Наташа за све време и хтела да га загрли.

Све је у томе да се сав овај каламбур у глави једанпут овако рашчисти, па да човек онда тачно зна на чему је. Јест, какав је скандал цела та глава и тај мозак кад ево две године од кад седим овде не могу да будем на чисто:

Африка

познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам сањао. Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима.

Остављамо девојкама пет франака, на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога

Хтео бих да се купам, али ми не дају. Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна. Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта.

Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким кампманима.

Бог је, разуме се, срећан и не жури се са прождирањем јединствених девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан, ружан, а оне су оваплоћење ове горе и ових планина.

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на чардаке, и веранде, око

могао на њу ставити своја уста. Црнац је имао крваве ожиљке од зуба. Очистио сам их алкохолом и јодом, у чему ми је сам Н. помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом.

“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је

Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“. Требаће им још три-четири сата игре док младићи осете да

Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће. У Купатилу крокодла (Бамако) рекли су им да је белац (ја) гриот (песник).

Старица прилази да чује о чему је реч, говори брзо арапски дечацима, слатким преклињућим гласом. Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар. ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си разговараш

Црњански, Милош - Сеобе 2

Него треба отићи, као да Исаковича, у Аустрији, није никад ни било. Коме да се туже? Зашто? Чему? А кад му жена рече да она неће да се сели у Росију, и кад поче да оплакује децу, шесторо, Трифун је био само сагао

Павле је, и иначе, био сујетан и охол човек, а још ћутљивији после тог свог бекства. Имао је обичај да каже: Чему прича? Свака је прича за времена, па и најжалоснија.

Павле је причао да му онда рече да хоће се покорити, као што смо и дужни, царској заповести, и његовој простој речи. Чему да га везује, на спавању? И да хоће, куда би могао бежати? Да се дави у вртлозима Бегеја?

Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа. Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме. Онај ко плаче, зна шта је суза горка.

Могли би трговати. Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову? Што спомиње цара Лазу? Чему та јадиковка о оном што је давно прошло? Зар не види да се неки чудан светац направио?

Није то било ни неколико смрти, у јесен кишовиту, кад удари помор у граду. О чему, после, старци, надугачко, приповедају. То је био ужас неки, који је, као горостас, растао.

свлачећи, затим, и све са себе, његово благородије се спремало да заспи, мрмљајући да не треба чинити нечасна дела. Чему те накараде, које је срео на свом путу у Росију? Чему та жена мајора Божича?

Чему те накараде, које је срео на свом путу у Росију? Чему та жена мајора Божича? Срећа је – срећа, швалер – то она тражи, то траже све жене које нису сретне у браку.

Овај примерак пастува, који носи име Јупитра, планете, неће. Смрт ће наступити, ускоро. Могу отићи. Чему да то гледају? Спаса нема.

Она га је научила много чему, не само немецком језику, који је једва знао. (Морала је да га учи и како се жена мази мало.

Здрави ће кренути на пут до Кијева. Он им се куне, на свог свеца, који је свети Мрата. Исакович тада доживе нешто, чему се није надао, а што је било опет неочекивано, као гром из ведрог неба.

Исакович тада доживе нешто, чему се није надао, а што је било опет неочекивано, као гром из ведрог неба. Чему покушавати протумачити оно, што се протумачити не да. Реч отрча, кроз те мрачне ходнике, од уста до уста.

Теодосије - ЖИТИЈА

А и ова није ни по чему заостајала у врлинама за мужем својим. Родише им се синови и кћери, које просветлише божаственим крштењем, и научивши

и стан у пустињи са мном изабравши живећи, где ћеш свега ослободив се молитвом и постом чистије Бога схватити, о чему је он преко Давида унапред рекао: ,Ослободите се и разумејте да сам ја Бог̒.

И сада се радујем надом да ћу примити вечна добра и истинско и неотуђиво са Христом царство, и оно о чему си ми за живота говорио.

а помазивањем миром другога духови изгањаху се, болести исцељиваху се, раслабљени подизаху се, и много друго о чему није време да се говори, тако да су се сви они који су ово видели дивили и запрепашћивали, и да су сви били послушни у

А свети их прими, и као из божаствене ризнице срца својега износећи, нове и старе речи њима говорећи учаше их о Богу, чему беху веома удивљени, и клањајући му се одлажаху својој кући.

опет свакога од вас мојих молим, све што вам предадох Богом, и све што од мене чусте и видесте и примисте и разуместе чему се научисте, сви ви да сачувате тврдо и неразрушно, да користивши се собом научите друге.

Султан заповеди да се из његова дома даје све што му је потребно, и запретивши рече да Божји човек не оскудева ни у чему. А свети, одморивши се довољно, јави султану о своме путу у Египат.

А преподобни, схвативши да је то лукавство бесова, појаше псалме Давидове и ни речи им не одговараше. А они, ни у чему не успевши, одлажаху: И опет дођоше, и тресући пештеру и вичући на светога говораху: „Зашто ти причаш да се бојиш

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Већина ових лирских песама опевају иста осећања и махом на начин сличан динарским лирским песмама; оно у чему одступају од динарских, поменуто је раније приликом представљања реалистичких црта.

Готово сви Мавровци кад остаре добију типске цинцарске црте. Осим по језику, ни по чему се другом не могу разликовати од старих цинцарских мехаџија, које налазимо по варошима и селима поред главних

друкчији од живота осталих области, са бесним беговима турско-арбанашким, са насиљима и извесном самосталношћу, по чему је некада „љута Дибра“ била добро позната.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ли муњу Питај га до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.

НОВАКОВИЋ (нервозно): Па зато, забога, говоримо о томе, а не о „Илирији”. СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику. Он може свакога часа наићи; свакога тренутка кад се отворе врата, ја застрепим.

СПАСОЈЕ: Тога ради нисте морали долазити. ПАВЛЕ: Мислите, дакле, да ми немамо о чему више да разговарамо? СПАСОЈЕ: Ја не видим о чему би могли разговарати?

ПАВЛЕ: Мислите, дакле, да ми немамо о чему више да разговарамо? СПАСОЈЕ: Ја не видим о чему би могли разговарати? ПАВЛЕ: Зар ви не видите да се мојим доласком мења ситуација?

Шта ти је нажао учинила? ВУКИЦА: Несносна ми је. Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи.

ЂАКОВИЋ: Све се може оспорити и потврдити, зависи од моћи логике. И у чему је уосталом филозофија старих грчких филозофа Питагоре, Исократа и Есхила?

СПАСОЈЕ: Не видим о чему би имали да разговарамо. ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу за тај

СПАСОЈЕ: Не видим о чему би имали да разговарамо. ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу за тај разговор. Ја сам само желео да избегнем јавни скандал.

Ко зна чему се он тамо научио; ко зна какве су му све идеје замаглиле здрав разум? Зар не видите на шта он удара? На све што је

Зар не видите на шта он удара? На све што је светиња. Зар не видите да он прети да поруши управо оно на чему друштво почива? Пођите, молим вас, редом, па гледајте на шта он удара? Хоће да поруши оном човеку брак...

МИЛЕ: Да, ја радим по том предмету. СПАСОЈЕ (узнемирен): Шта радите? Како радите? Реците ми, молим вас, у чему је ствар. Хоће да дигне тужбу, велите? Па добро, нека дигне, али зашто противу мене?

АНТА: По чему опет нисам? СПАСОЈЕ: Ето, нашао си ми оног публицисту! АНТА: Па шта? СПАСОЈЕ: Па то, узео ми две хиљаде динара

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа постиђено. - Закаснићеш на посао!

То да су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то да књиге о крви и сексу нису оно о чему ја могу да пишем. Нисам познавао ни крв, ни секс, иако не тврдим да то у Каранову није постојало.

Ја никада и ни у чему нисам сталан, али на неки начин, ипак, свиђало мн се да учим нешто што мрзим из књиге коју је мој претходник мрзео пре

У Каранову није могло да се деси нешто чему већ сутрадан цео град не би знао порекло. Једном се десило! Онда кад је недоношче нађено крај тениског игралишта.

Затим сам схватио да и Рашида нагађа о чему је реч. - Ниси написао оно писмо? - ухватила ме је за руку и заврнула је као што то дечаци понекад умеју.

Рашида нас је посматрала широм отворивши очи, а онда рекла да не схвата о чему то расправљамо. — Објасни јој! — потресао ме је Атаман за рамена.

Било је то њено писмо Маркоти у коме га је обавештавала да зна чему се излаже, али да жели да се сретну крај скеле. Тако је игра почела да постаје фантастична. „Па та те баба воли!

Није се варала, иако сам ја за пола сата престао да будем и црвен и врео, јер то чему ме је учила Галци имају у крви и Станика је у праву бар што се тога тиче.

За две недеље успео сам да заборавим Розу, али не и оно чему ме је научила. После су дошле друге, тако да нисам морао да измишљам оно што је половина из разреда измишљала за време

Грета је мирно лежала поред мене и гледала ме својим светлуцавим очицама као да разуме о чему сам говорио. Оно двоје још је расправљало о писмима. Чуо сам Станику како се смеје, па оца како објашњава нешто.

Пустио сам прво њу да прича, јер то је најбољи начин да сазнате шта је оно о чему неко жели да говори. Причала је застајкујући, али закључак свега је био да је Стојан колосалан друг итд. итд.

Био је то Стари с неке две мачке, али Весна је и даље причала тако да нисам могао да чујем шта је то о чему они доле расправљају. Чуо сам само да спомињу реч сведочанство. - Стопирај, Весна! - рекао сам. - Говоре о оценама.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама

— Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити. Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери

Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам. Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што

памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) Мардохеј — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у

Црњански, Милош - Сеобе 1

ју беше заметнуо још синоћ, па је чекао да се истутње око црквених обреда, патријарха, причешћа, крштења, васкрсења, о чему обојица, заједно, нису рекли ни једне паметне речи. Какве све глупости нису говорили на рачун латинског клира!

И зар та деца, болесна и уплакана, и та жена, увече помало и напита, треба да буде оно на чему завиди, као и на ожиљцима рана, на ордењу, слави?

Највише пак надала се од својих очију. Гледала га је тужно. Аранђел Исакович, као добар трговац, видео је о чему се ради. Разумео је да је та жена, као девојка, била сирота, плашљива, навикла на самоћу и неиспуњене жеље.

Јер госпожа Дафина, дете читаве једне лађе пуне трговаца и среброљубаца, знала је врло добро о чему се ради. Њој се није журило.

на обали, на њеног мужа, који је био истрчао да спасава дављенике, а нарочито свог ортака Аранђела Исаковича, о чему је цео Земун причао. Одмах затим оде. Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама.

Не само зато што су га у Печују онако вређали и мучили, већ и зато што му нису дали за потполковника, чему се, овако матор, свакако надао и што му беше, још у Варадину, обећано.

јаркова, примао је и заповести да их учи како ће исушити баруштине, и колико их је учио пуцању из пушака у исти мах, чему их никада није могао научити, толико их је учио и набијању зидова крај баруштина и врбака, где су они радије становали

Та служба није била лака, мада је при свему томе, и још много чему, Вук Исакович имао углавном само да ћути и да стоји мирно, да држи свећу.

вежбајући при том, пре подне пуцање плотуном, у три реда, а после подне парадни поздрав врховноме заповеднику, при чему је цео пук урлао тачно само латинско „виват“, док је Каролус изговарао, и по хиљадити пут, Калорус, дукс, дус, а

којих су висили амови и пајвани, и са дугим равнима спржених поља и усијаног неба, Исакович се стрмоглав отресе свега чему се дотле надао.

са обореним и високо издигнутим пушкама, са ножевима и пиштољима, клечећи и скачући, чак и лежећи на земљи, при чему пројури и сам на коњу дуж редова, витлајући сабљом и трзајући коња, пропевши се под балконом ђенераловим, заставши

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

, а то се најчешће врши пре истека сунца, за време неког празника, при чему је смер кретања од запада према истоку. Тако, на пример, изнад Катлановске Бање уочи петка или недеље нероткиња се

Кад се неко зачуди детету или чему другом што је напредно, треба рећи: „Лук ти у очи!“ или „Очи у камен!“, да не би урекао то чему се завидио.

“ или „Очи у камен!“, да не би урекао то чему се завидио.¹⁸⁹ У Херцеговини, ко први пут види дете, треба да изговори следеће речи: „Колико те ја прије видио,

Момак женидбом постаје суверен човек, свој господар, а девојка потчињена супруга, по много чему ропско биће. Зато се и каже: „Девом мила, а невом гњила“.

и то да се за мало дете најчешће користе метафоре као што су: прут, дрво, пролеће, јутро, а за старе људе, но много чему, супротне (са негативном конотацијом) као нпр. Влах, пас, коњ.

). На самом почетку бајке ово најмлађе дете је по много чему, у социјалном и психолошком смислу, хендикепирано у односу на своју браћу.

Оно у чему је, међутим, хуманистички (посебно Олпортов) модел детета и његовог развоја сличан народном (митско-магијском) јесте

может изменить: Није коме је речено, већ коме је суђено (Не то, что сказано, а то что суждено); Шта мора бити, бит ће (Чему быть, того не миновать).

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Што јест, јест, нећу да грешим душу, дао нам најскупља места у »Јадрану«. А знате ли о чему се радило у том филму? Е, сад ћете да паднете на дупе! О нама.

У чему је штос? Као да се мени глувари овде годинама, као да ја не бих збрисао истог часа на неко боље место када би ми се пру

И док смо се тако премештали с ноге на ногу као кривци, не знајући о чему да разговарамо, она нас је већ гледала из неке даљине, као да више није са нама, својим старим другарима, а онда се

Хелен, Лу или Меги кажу да треба свакако послати неку причу. Не могу ништа да обећају док не виде о чему се ради. Пошаљи свакако! Њен тата припада највишим... Свакако си чуо? Како да не!

– Жужи, Жужи! Тако сазнах да се зове Жужи. Нисам разумео ни речи од њиховог разговора, али сам знао о чему се ради. Тачно сам знао о чему се ради и кад је погледала његов сат. — Скини га! Он га скида и ставља у џеп.

Нисам разумео ни речи од њиховог разговора, али сам знао о чему се ради. Тачно сам знао о чему се ради и кад је погледала његов сат. — Скини га! Он га скида и ставља у џеп. — Тако је боље...

– А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути. Ти му онда објашњаваш да ти је доста скривања по тај

Није га нико видео сем мене. Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто. Само се кулисе мењају у овој старој драми: датум, градови

ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда испред себе у празно.

— упита га она. —Wелцоме хоме! — узвикну. Како је то дивно осећање кад си најзад окружен светом који разуме о чему мислиш! Могу ли да изаберем јело за тебе? —Свеједно ми је шта једем... —Добро! — рекао је шефу сале.

цигарету и док си чекала да се скува кромпир за пире, слушала си како нека певачица прича водитељу Студија Б на чему сада ради. Онда су фаширане шницле, претходно уваљане у брашно, биле испржене. Сипала си уље у салату.

– У чему то, молим те? У хеклању? – И у хеклању, и у кукичању, ако већ хоћеш да знаш! Била сам најбољи ђак у целој гимназији!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Њеки од грађана рече: — Није побјегао принцип, јер чему би се овдје скупљали? Биће најприје да је црногорска војска под градом!

Биће најприје да је црногорска војска под градом! Други прихвати: — Па чему онда ови не лумбардају? — Ево наше господе — опази трећи. — Сад ћемо дознати шта је.

— Аох, добога — учини Приморац уздахнувши, па послије кратка ћутања запита: — А чему се народ избезуми, да од бога нађе? Што му би, те полуђе одједном, ципан цио?

Његуши се уредише у поворку. Први пође поп Марко Пунишин, човјек средовјечан, ни по чему не различан од осталих Црногораца, јер у оно вријеме њихови попови не ношаху ни браде.

наиђе десетак доњокрајаца, да-ти, с каквом давијом, па кад га видјеше онако у мислима, застадоше и почеше нагађати: о чему ли премишља? Један рече: „Он сад дознаје што ради бог!

Је ли ко умро од старијих? Је ли било чаркања с Турцима? Владика постави та питања да се игуман сјети о чему не треба да одмах говори, о ономе што бјеше најглавније, о чему сви мишљаху онога часа, а то је о крвавијем

Владика постави та питања да се игуман сјети о чему не треба да одмах говори, о ономе што бјеше најглавније, о чему сви мишљаху онога часа, а то је о крвавијем међусобицама између брастава и племена!

Јоште га, ни сâм не знађаше по чему, замисли као осредњег раста, пуна, широка лица, великих очију са личном добродушности.

— Ама, зар не знаш да Цуце о другом чему и не мисле! — прихвати Цеклињанин. — За приповјест је колико један Цуца може појести! То сам још као дијете слушао!

, чему се Јанко од срца смијао. Тако му протече први дан на Цетињу. Сутрадан врати се Крцун с Његушâ. Послије ручка њих двој

На Крцуново наваљивање Јанко заведе нову забаву, борење, које учини исти утисак као и на Његушима, и у чему ђакон најчешће страдаше и највише се љућаше, што је много веселило омладину. Онда се опет промијени вријеме.

Стево и Маркиша такође рекоше да се скроз поцрногорчио, да га већ ни по чему не могу разликовати од правог Црногорца!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

) „Јесте ли ми верни?“ МЛАДОЖЕЊА: „Сваког месеца по једанпут.“ ДЕВОЈКА: То верујем. (Извуче.) „На чему ви љубов оснивате?“ МЛАДОЖЕЊА (извуче карту): „Имате ли новаца?“ ДЕВОЈКА: Као: без новаца нема код мушки љубови.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

По чему се добра дечја песма, ваљан дечји роман или успела прича, као најчистији облици дечје књижевности, разликују од одговар

Деца су, и иначе, вођена и усмеравана при сваком кораку у животу, она сама ни о чему не одлучују, па је и разговор о њиховим жељама и потребама, могућностима и тежњама, увек усмераван од одраслих; у

се обазирали на битне захтеве књижевне уметности, десиће нам се да дечју књижевност ставимо ван важећих општих закона, чему лоши писци и васпитачи једино и теже.

Веза између дечје песме и хумора дубока је и суштинска: оно чиме се нека ситуација издваја, по чему је и чудна и смешна, управо је чинилац изворне песничке слике.

Да код деце развијају љубав према истини и лепоти. А чему служе дела Толстојева, или Иве Андрића, ако не томе? Зар је за испуњавање тих високих обавеза према деци била

Иронична, пуна духа, сва од овога света, Радовићева песма је сталан позив на игру; ни према чему се не односи са претераним поштовањем; све би, још једном, да почне из почетка.

смисла распредати ову професорску беспослицу којом се, тобоже, избегава терминолошка збрка, кад је сваком јасно о чему је реч) — оквир је у који се овакви, овако настали текстови најлакше могу сместити.

Све је ту врло условно: и ликови, и радња, и време, и простор. Поповић прича о свему, и ни о чему: заплет му је пуки изговор за причу ради приче, занемарљиво оправдање игре и стваралачког чина.

Деца, нарочито пред спавање, траже да им се прича о било чему, под условом да прича буде лепа и да се не прекида. Поповић приповеда баш тако, о било чему, али први захтев деце и

Поповић приповеда баш тако, о било чему, али први захтев деце и уметности испуњава. Заједно с Ћопићем, иако друкчијим средствима, он у нашем језику изграђује

О чему ћуте данашња деца? О чему размишљају, какве их тајне муче, које их одушевљавају? Колико смо им утувили у главу лаж и гл

О чему ћуте данашња деца? О чему размишљају, какве их тајне муче, које их одушевљавају? Колико смо им утувили у главу лаж и глупост, колико смо их већ

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Једна ствар је ван свакога спора: далматинска књижевност није ни по чему утицала на стварање нове српске књижевности у XВИИИ веку.

манастирима, одлазио је у Млетке, где је штампао своја дела и где је, изгледа, изучио сликарство и бакрорез, у чему се јако усавршио. На појединим својим радовима потписивао се као члан бечких академија уметности.

западних народа; романтичари презиру »трули Запад« и верују у »српску културу«, коју никада нису ни дефинисали у чему се састоји.

величину њину, а трудећи се да се и ми сравнимо њима у свему што су они добро и красно чинили, а клонимо се свега у чему су они погрешили«. Дело је писано доста добрим језиком, »онако као што у повседневном разговору«.

свечано прослави педесетогодишњица његовог плодног и сталног рада. Али и у старости, и постигавши готово све чему је тежио, он је непрестано радио, није се предавао старости и болести, »е да би се јоште шта отело од смрти«.

језичког материјала, добијао читаве збирке речи из разних српскохрватских крајева и ревносно спремао друго издање, при чему му је помагао Ђуро Даничић.

и философије, као што би Србин Србину приповиједао; а закон сам себи поставио да нити кога валим ни кудим, нити да се чему подсмијевам ни чудим, него само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде што је за валу, што ли за куђење,

Потом, за приличан низ година, он остаје један скроман »Љубитељ књижества«, који се ни по чему не истиче. Шездесетих година он објављује слабе преводе из Хорација, Дантеа, Ариоста, и приређује једно некритично

Али Ускоковић је у томе добром делу успео у оном у чему су сасвим промашили писци као Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ, у сликању сувременог престоничког живота.

Милићевић, Вук - Беспуће

О чему год почимаше да мисли, увијек се утискивала у ту мисао она саката и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепас

да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

срце тек ћута, У кући ја разумео сам ласно Да онда њу ми згуби смрти крута; Тек сада знадо, али здраво касно, О чему доста мислио сам пута, Но да сам знао ово јоште тад, Тек дужи би ми био срца јад. 46.

Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо његовога злата, У избу

Ма он свуда срећу скова. Свег нестаде што му било Лепо, веље, слатко, мило, Чему с' чуди, чему с' диви, Па он јоште, јоште живи.

Ма он свуда срећу скова. Свег нестаде што му било Лепо, веље, слатко, мило, Чему с' чуди, чему с' диви, Па он јоште, јоште живи.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

За шта да се прихватиш, чему да се радујеш? Чак и властито име, година рођења, родитељи — све се претворило у бездушне ланце и кваке које те сапињу

О томе се само нагађало с разумљивим преувеличавањем, зависно од маште и памети приповједача. И још је нешто било по чему су се поједине газдинске куће знале и памтиле, један додатак уз богатство без кога се, канда, ипак није могло.

— Јеси ли је видио, а, колик добро прасе. Мулић кисело гледа робу, па проциједи: — Тхе, није богзна чему, али теби, као другу, пет банки. Рожљика се избечи као да је срео медвједа. — Шта кажеш!

— Та није то бакар, бог те видио! — зину Мулић. Обична гвожђекања, а ти — хиљадарка. Не би га трпали у топове да то чему вриједи. — А сјећаш ли се онога првога рата, несрећо калајџијска? Зар онда не покупише сав бакар за топове?

смијеш рискирати да прихватиш борбу нит их можеш гдјегод склонити, а све то ваља осигуравати, хранити и пребацивати на чему знаш.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: Ама зашто, Алаха ти? СУЉО: Каже неће да му логор погане курве! ХУСО: Јесу ли бар биле чему? СУЉО: А какве и да нађеш, него половне? Женске за војну употребу!

Пази шта ти кажем! Ко не разуме о чему ага кија, искијаће! ХУСО: Тражиш длаку у јајету. То је бар просто, и све је било по пропису. Молим лепо.

Можда чак и пред везиром! Не бој се, он Хасанагиници неће бирати мужа по лепоти, или по не знам чему, него по томе од какве ће му бити вајде. Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш.

Чујеш ли, Алах те радосним знаком опомиње! Кад те је просио Хасанага, Ти си хтела за кадију! Алах зна када је чему време! ХАСАНАГИНИЦА: Хтела за кадију... А ти рачунао, рачунао, па израчунао Хасанагу!

Њему сте се и пред слугама смејали. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ако почнемо тако да разговарамо, не видим на чему ћемо завршити. За седам година прође много воде. Хасанаги не мош да се вратиш, то ти је ваљда познато. И шта сад?

Ионако сам све изгубила! Схваташ ли сад? Свашта могу! Кажем ти само толико, колко да видиш о чему се ради! Ја се више не плашим ни срамоте! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Она је полудела! Направиће ми сцену!

Испаде ти та лопта четвртаста! ЈУСУФ: Да ти објасним. Ево у чему је ствар. Није лоше да покажеш да ниси прзница, да умеш да се савладаш, да умеш да будеш разборит и племенит.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега. И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.

Младост! Да ли је ње икада било код мене? У чему беше она? Не! Ја нисам имао младости. Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени.

Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. — Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.

И ко зна докле би то тако трајало, да родбина младина, кад виде у чему је ствар, не поче искати да им се девојка, иако венчана, врати натраг.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо?

Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Да ли се сећаш векова давних, векова давних, часова славних, шарени лептир кад си још била, по лепом врту

Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе

Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Ако још има крилатих снова испод окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели јуже да згрне, облаке црне,

сам страд'о, многе сам грехе покај о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пепô и пра', на угод живу пакости жуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

љубитељи поред јунака десетерца и бисер-грана лирских народних песама нису видели ничег вредног у стваралаштву маса на чему би се ваљало дуже и пажљивије задржати.

Тако се међу веома ретким примерцима прве књиге Вукових народних приповедака могу наћи две брсте: са и без напомене чему су биле додатак. Примерци без напомене били су дати писцу, за његове потребе.

смо уносили у целини, без икаквих измена и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је одбацивали ако ма по чему није могла издржати то мерило.

Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану редовно у импровизацији, при чему је њен стваралац испредао и своју мисао и облик за њу. 4.

оца: Ако ми не пошаље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.

Они су се тако око девојке препирали чија ће бити, па наиђу на ветрову матер, кажу јој о чему се препиру и замоле да она пресуди чија је девојка.

“ И тако једанпут рече своме брату: — Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.

— Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну кокош уфати и да теби на пешкеш донесе, да нам не би по чему од глада скуисао, пошто си се одрекао да нећеш више клати овце; а ја не могах од старости отићи, него ме к теби на

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: О, Софија, као добра жена, мораћеш плакати. Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа? СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло.

МАКСИМ: Ако није знала, могла се лако сетити. Не знате ви лукавство женско. ЈЕВРЕМ: Дакле, на чему остаје ствар? МАКСИМ: На томе, да жена добије награду, што по кући псује, што ради по својој вољи, прави штету, и оће

Шта може бити лепше, него младом човеку повратити разум! ШАЉИВАЦ: А у чему се состоји ваш лек? Ја мислим, као што сам реко, да му дајемо сваки сат по једну кашику смирености и невисокоумија.

(Отиде.) ДАМЈАН: Откуда је то да човек, кад зло ради, нимало се не стиди; а како се најмање у чему увати, канда га врелом водом поспу.

АДВОКАТ: Добро, драга моја, добро, ја сам све уредио. ФЕМА: Могу ли се чему надати, господине? АДВОКАТ: Без сумње. Хе, xе, пулцхра беѕтіа!

Девојку накит удаје. И кад се мудрице с највећом ватром о чему препиру, богатица се задовољно за ћемер вата, у себи говорећи: злато је опет најпретежније на свету.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Шта си тражио отмену жену, кад јој не знаш чувати чест? ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш? СУЛТАНА: да ме којекакве несреће са сокака псују и руже, то је чест код тебе!

(На страни.) добар лек. СУЛТАНА: Слатки Трифићу, само ми сад опрости, пак ако се одсада најмање у чему непокорна покажем, ради са мном шта оћеш. Промисли само, и теби на чест не служи да ме на овакав начин одбацујеш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

О чему је реч? Ја своју жену волим на један сасвим посебан начин, а тебе на други. Она ми је као сестра, на часну реч!

У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч! Јао, кад сутра будем истркељисала у улици с ким сам клопала старог кечупа!

Све под звучним насловом живот на брзака или нешто слично. Описала бих лепо све оно чему су нас учили у школи, а затим бих описала како сам се разочарала и остало.

Где сам оно стала? Невоља је у томе што често заборавим о чему сам почела да причам! — О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста. — Ах, да!

сваки на по једно уво, и могу вам се заклети у шта год оћете да ту није био потребан преводилац па да човек разуме о чему се ради!

од милоште, због тога што су му била потребна најмање два саобраћајца да му покажу поенту неког вица, оћу да кажем — у чему је штос.

Мислим, ево о чему се ту ради: оне ће угледати најбезвезнију крпу на лешу од неке француске манекенке како лепрша на каквом парискорн

Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води? Кад већ хоћеш да чујеш шта мислим о томе, рећи ћу ти: само без аплауза, молим!

А ти, шта ти радиш? Уместо да ме оставиш на миру, ловиш ме у грешкама! А, што је најглавније, није ти јасно о чему се ту, у ствари, ради! Ето шта те нервира! То те начисто избезумљује.

Окренем се да видим у чему је ствар, кад тамо неки чупав момак клопа руску салату! — Није пристојно да се гледа кад други једу!

Некако непристојно, ако баш желите да знате шта сам осећала у том тренутку. — Хоћеш ли о Самари? — упита он. — О чему? — То је једина прича коју знам напамет ... — рече Мишелино. Што јес, јес, био је веома деликатан.

Оћу да кажем, после првог полугодишта увати ме тако нека депресија да је то просто неописиво! У чему је фазон? Тачно за петнаест дана улазите поново у онај исти смрдљиви разред и погледате око себе — а оно сви

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Под палим небом, с црнилом у здели, сиромах један - чему да се бели? Изнýтра бео, љубичаст по рубу, обеју боја он је затвореник, и чувар њихов, њиних сенки зреник, о чије

одсев с тамног екрана, макар то био преварин сомот, крађин калопер, али и наде промил, ембрион заметак нечег чему се не зна потреба права, разлог ни веза.

Дремај, тежино тамјана модрог: Ти си ми гримиз с Тајне рођења, спомен на софру модрила родног, чему се враћам из отуђења, носећи крпе свакојих прња.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему? АЛЕКСА: Питала ме најпре ко сам, откуда сам и какве фамилије, па кад се извјестила, упита ме дркћућим гласом: да ли

МАРКО: Добро, кад ме у чему изменути може, да не жалим што сам на њу трошио. АЛЕКСА: О, заиста, она није била у Бечу всује. МАРКО: Нека псује,...

Ја се дивим вашем разуму. АЛЕКСА: Како, што се сродства тиче? Мени је довољно ако сам вам услугу у чему учинио. ЈЕЛИЦА: Право да вам кажем, ја се радујем што се тако размимоишао.

АЛЕКСА: А у чему то? МИТА: Опростите, господин барон, ја сам у разговору приповедио и оно што ви нерадо спомињете; на пример, како сте

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Најлепше ту сам провео дане, понекад, богме, скоро настрадȏ, истина све је о чему причам, сваком јамчим главом и брадом. И још од Трише и других чича каквих се само наслушах прича! . . . . . .

Јави се деда, твоме се писму надам. Искрено реци: оловком како владам? Вреде ли чему сличице ове моје? Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

успевале да окупе читава човечанства, али онда су одмах губиле свој полет и као да никад нико није разумевао више у чему је једнакост и у чему је слобода.

човечанства, али онда су одмах губиле свој полет и као да никад нико није разумевао више у чему је једнакост и у чему је слобода. По други пут те вечери скретао сам разговор на апстрактности, и то ми је било досадно.

Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу: — Мислите ли да то води чему: живети? — О, кад размислим, не! Не верујем.

Због њега му одједном све опростио. — Тата, опет си срушио ту циглу; сасвим ћеш ми разрушити пећ. Нећу имати на чему да кувам. — Свеједно, Лоња, послаћемо вам за јело ја и моја стара. — Шта то сипате, госпођо? — Мало црнога вина.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива. Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Што смо му тако дуго били верни? НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но што јесте.

док је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у филмском граду где нас и скаредно питање пренерази чему тај живот уопште беше и све тако на кафанском нивоу ругамо се врлини иако се злочин на царини плаћа поштени су

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Ето ти сад, како то може кад смо сви блиски род? АГАТОН: Нисмо. Ето, прва ти ниси блиска. САРКА: А по чему опет нисам ја? АГАТОН: По томе што ниси! САРКА: А ти си близак? АГАТОН: Близак сам, дабоме.

ТРИФУН: А како би било да нам Агатон прво објасни по чему је он тако близак род? АГАТОН: Моје се зна. ГИНА, ПРОКА, ВИДА, ТРИФУН и САРКА: Па да чујемо?

Али то јој не треба. Двапут се удавала, па доста јој је то. САРКА: А по чему доста? По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није? Ја најбоље знам да л' ми је доста.

Али то јој не треба. Двапут се удавала, па доста јој је то. САРКА: А по чему доста? По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није? Ја најбоље знам да л' ми је доста.

САРКА: Ето ти сад опет! Ију, још ће ми изнети да нисам била кадра. А по чему нисам била кадра? АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа.

С обзиром, дакле, на то што сам најближи рођак... ВИШЕ ЊИХ: Е, то ћеш извинити! По чему то? АГАТОН: Добро, 'ајде онда овако: с обзиром на моје родбинске везе с покојником, с обзиром на то што сам ја шеф

ТРИФУН: Гле сад опет, а по чему си ти шеф фамилије? АГАТОН: По томе што сам ја у име фамилије разговарао са адвокатом, а ниси ти!

000 динара. ТАНАСИЈЕ: Доста је Агатону и толико. СИМКА: Е, а по чему њему доста, а теби није? ТАНАСИЈЕ: Друго је Агатон, а друго ја. СИМКА: Гле, молим те!

СИМКА: Ју, црни Агатоне! АДВОКАТ: Молим вас, будите јаснији. Ја желим да знам шта ви то говорите; о чему говорите; с киме да се венчам? АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком.

АГАТОН: То се не казује; то се онако позна. О, имам ја за то добар нос. АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити? То је глупост, то је ваша измишљотина. Ни по чему ви нисте могли тако нешто закључити.

АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити? То је глупост, то је ваша измишљотина. Ни по чему ви нисте могли тако нешто закључити. СИМКА: Е, па позна се то, господине.

АГАТОН: Знаш ко сам, па шта питаш? ПРОКА: Питам, јер хтео бих да знам по чему ти имаш већега права у овој кући него ја и него овај, и него овај, и него овај?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ти би боље урадила да га спремаш за пут — прекиде је мој отац. Моја млађа сестра као да није схватала о чему је реч. Њу је више занимало како ће ми униформа стајати.

значајно нисмо видели, капетан Јован заустави коња па нам се обрати: — Разуме се, ви нисте ништа разумели, нити смо о чему говорили! — Он ободе коња и са пуно важности, као вођа патроле, уђе у бивак.

А ми смо престали да га водимо још од онога дана када смо почели да одступамо. Нисмо имали ни времена, а ни на чему да га пишемо. Сада га састављамо на брзу руку, онако по сећању.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па овде готово сви доводе децу под морање. Је ли то та српска жудња ва просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама ?... Јаднице !«...

Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја... Него није то. Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то. Али шта?... Свеједно, ма шта било, није тако страшно...

— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан. О чему год хоћеш, све те разуме... па н сам да се поучиш чему. А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.

разговор је веома пријатан. О чему год хоћеш, све те разуме... па н сам да се поучиш чему. А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. — За ваш посао и нису потребна велика знања. Ту је важна практика...

Љубица и Гојко продужише пут ћутећи. Беше им незгодно настављати досадашњи разговор, а о другом чему нису хтели говорити. Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.

Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?... Какви ђаци... коме они требају ?... Аха, знам...

Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа... О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли... Нека се само овако продужи једнако...

То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити... Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати. Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао. Тако је морало бити !... Иначе...

Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре. После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Још се ђевер с’ снахом разговара: “Снахо моја, од злата јабуко! Кад ти тако у род добро бјеше, Чему си се удавала млада?“ — “Мој ђевере, злаћени прстене!

“ И да вели они туђин јунак: “О дивојко, брацка те убила! Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше;

Друмом иду три делије, И међу се воде зборе Који б’ чему најволио; Најстарији говорио: “Ја б, паун’ма најволио“. Најсредњи је говорио: “Ја б’ прегачи најволио“.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

хартијица са некаквим љубичастим штамбиљима и парафима важнија од нашег уметничког реномеа, ја онда стварно не знам о чему ми овде уопште и разговарамо! МАЈЦЕН: Ја с вама овде не водим никакав разговор! Ово је саслушање, а не ћаскање!

СИМКА: Како ти мушкарци уопште немају критеријум! ГИНА: Само нека је ново, и нек је туђе! БЛАГОЈЕ: Питам се чему ли служи толика лепота! То није само зато да се грли... СИМКА: Једино што на њој вреди то јој је коса!

СИМКА: Зечетина? Филип: Али сте зато срнетину пресолили! СИМКА: Не знам чему сад ова иронија... ВАСИЛИЈЕ: Опет иста песма! Филип: И зашто уз рибу служите црно вино?

И ово није моја мајка, Мегара? ГИНА: Далеко било! ФИЛИП: Ако ви нисте моји родитељи, ко сам ја? БЛАГОЈЕ: О чему овај бунца? Филип: И ко сте, у том случају, ви? БЛАГОЈЕ: Ја? ФИЛИП: Ти немаш грбу? БЛАГОЈЕ: Грбу?

Немаш ни велики нос... а без великог носа нема Спрана! Ко си ти? Лире, ако си Лир, где ти је лудило? По чему да те познам, Фортинбрасе, ако долазиш без бубњева и застава? Не знам где сам... По чему да се оријентишем?

По чему да те познам, Фортинбрасе, ако долазиш без бубњева и застава? Не знам где сам... По чему да се оријентишем? Кад бих видео лобању, или лопату... кесу талира, или мач и шлем...

МИЛУН: Мислиш ти мене стално прекидати — Стефане? ВАСИЛИЈЕ: У реду, зовите ме како хоћете, само пожурите! О чему се ради? МИЛУН: Поручио ти Мајцен: да је то твоје позориште забрањено! ВАСИЛИЈЕ (спусти кофере): Забрањено?

И значи да је цела организација у опасности! И зато треба сазнати о чему се ради, да би се нешто на време предузело! Ако већ није касно! ГИНА: Па ти немаш никаквих осећања!

ВАСИЛИЈЕ: Брзо ћемо. ЈЕЛИСАВЕТА: Да ми је да могу да седим на овој месечини, и да ни о чему под милим Богом не мислим! Да не постоје ни јуче, ни сутра, ни људи, ни речи, ништа!...

СОФИЈА: На кога? ГИНА: Не зна на кога! На батинаша, који ми сина убија! СОФИЈА: О чему ви то говорите? ТОМАНИЈА: Зар ти је Бог зато дао толику лепоту? ДАРА: Зар теби његове крваве руке не сметају?

БЛАГОЈЕ: Шта је? ТОМАНИЈА: Коракни!... Коракни опет!... Куку!... Коракни још једном!... БЛАГОЈЕ: О чему се ради? ТОМАНИЈА: Гино, погледај! ГИНА: Црни Благоје! БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Занимљиво је да сам тада, први пут, почео да се гадим литературе и да дуго, после тога, нисам писао песме. Чему то? Понављати како је растанак тужан, како је мисао људска узвишена, како су звезде красне, како је смрт, као ноћ на

Псују. Најзад ми једна стара жена каже о чему се ради и ја дозвољавам да ми скину капу и одсеку монограм цара Карла, торжествено.

Ја сам онда поново тражио да ми Поповић протумачи у чему је била та погрешка Костићева. Поповић ми је, тада, испричао, најзад, зашто је његова критика о преводима Костића тако

Њен рад против Немачке је сјајан. Невероватно тачно овде у чему је немачко питање. Њина борба, с пргавим Лојдом Џорџом, имала је и величине и топлог хумора. Ја их гледам већ месецима.

Оставите се наше најновије глупости: германофилства. Поздрављам сваког англомана, а подсмехнућу се и сам много чему француском. Али је Француска далеко, и, још увек, лепа.

И, кад се сетим Париза, ја се смејем. И, кад возови звижде и пођу, ја видим да нема смрти ни у чему, испружим се и спавам. Дошао сам на северну обалу, у Роскоф.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Али, тражећи домовину моју, наиђем на интересантну земљу и луде, о чему ћу вам, ево, причати. Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу; нешто ми

Зар ни по чему није чувена? Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа. После дугог ћутања рече: — Кажу да има

— Свакојаке — одговори овај с неком досадом, и зену равнодушно. — дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?...

Не знам, просто, чему човек пре да се диви! — Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! — рече поношљиво, задовољан мојим

Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам, управо, мање знао о чему мислим. Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар

— Па зар је војска чему год потребнија него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу које страдају од туђинског зулума?

— Ретка срећа. Цео народ се радује и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи. Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.

Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију. Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радо

— Чему нас учи та прича? — Та нас прича учи како не треба шетати. — Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је

” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца?

Чл. 8. Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. Чл. 9. Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. Чл. 10.

— Врло добро! — рече начелник. — Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. — Добро. Кажи!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— 'Оћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... — Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. — Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш!

није знао мере ни чему. Кад је свршио »правдословије«, добио је за наставника »јуношества«. У том положају продужио је и још више развио

Дим се изви у висину, пролети поред ћерчива и оде напоље; за њим одоше и његове очи. Сад није мислио ни о чему, већ је гледао у оно највеће црквено кубе и на њему јабуку, како се сија на месечини.

Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс... тек онако... моћи ће поднети... Капетан, без сумње, закључи да се нема чему надати од њега, па ваљада мисли у себи: »какав си ти — таква ти и пушка!

И ко га види, не може да одвоји очију од њега. Сваки хоће добро да разгледа, па да има после о чему причати. Нарочито му пажљиво разгледају одело и оружје. Оно им се чини необично, и ако ничег необичног у њему нема.

Ужас га обузе, кад му случајно падоше у очи наслови: Видукинд... Канут... Хастингс... и још многи други, о чему он, ваистину, ни појма не имађаше. »Шта ли то може бити?« — питаше се он, »да се баш тих имена не сећам?

Шта је то код вас, сви се крсте и чуде?«« — Тако, синови, нек се чуде, имају и чему, — вели капетан и погледа нас тако победоносно, као да је добио колајну.

Кад је погодио са деда Миланом и платио му кирију, онда се он сам у себи радовао што је тако јефтино узео њиву. А чему се радовао? — Туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре, он је сам то зло и приредио.

Беше му зима, као да није лето. Обузела га некаква непојмљива зебња и нерасположење, чему и сам не зна узрока. Незгодно му је и што иде на ту »добросрећну њиву«, која му је толике неповољности причинила.

напред, прође станичну зграду па дохвати равну пругу пиротску и појури њом не знајући ништа за себе, не мислећи ни о чему.

А биће, кâ да, и више... У почетку ти нисам био бозна какав радник. Знаш сам: неспреман, неупућен ни у чему... провео младост у муци и сиротињи, па се одједном нашао на господском комаду, и што но веле, довлету.

Хитро за све оне, који су срећни у животу, но не за оне, који се чему надају, који погледају месеци шта ће им донети.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија...

а он млад човек! ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему. Није да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о

а он млад човек! ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему. Није да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о томе, распитивала

Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж? ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми!

ЈЕВРЕМ: Па не морамо сваки пут, ал' кад су избори, како можеш да не разговараш о политици. О чему ћеш друго да разговараш кад су избори?

хтео сам онако, како да ти кажем... Па јест, то, хтео сам с тобом да проговорим мало... СРЕТА: Ако, ако... а о чему то, газда-Јевреме? ЈЕВРЕМ: Па... како да ти кажем...

СРЕТА: Ако, ако... а о чему то, газда-Јевреме? ЈЕВРЕМ: Па... како да ти кажем... имало би вазда о чему да се разговарамо, али ја сам хтео онако да проговорим о општим стварима... СРЕТА: Аха, о општим?

ЈЕВРЕМ: С њим разговарала? А шта он онако каже... о чему сте разговарали? ДАНИЦА: О врло важним стварима. ЈЕВРЕМ: О важним стварима?

ДАНИЦА: Па он каже, њега ће да кандидује опозиција. ЈЕВРЕМ: Аха! Опозиција! Дакле, тако, опозиција? А чему опозиција, зашто опозиција, коме опозиција? А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо!

СЕКУЛИЋ: Идем да гледам свој посао! (Полази.) ЈЕВРЕМ: Чекај, де... чекај да проговоримо кô људи! СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо? ЈЕВРЕМ: Па добро, како то може да буде: једна пенџета и једни 'ерцлови пет стотина динара?

Остави што ми се од куће направи кафана и што већ нико у кући ни о чему другом не говори него о томе — него и ова опозиција у кући. ЈЕВРЕМ: Која опозиција, Ивковић?

СПИРА: Ја сам му говорио да није то за њега. ДАНИЦА: Дакле, шта мислите? СПИРА: О чему? ДАНИЦА: Па о гласању? СПИРА: Та, право да ти кажем, и сâм сам тако нешто мислио.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли,

Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска. Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори,

Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове. И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на

Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто

— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? Шта хоћеш ти управо од нас?! — Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА 365 БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ 368 ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ 371 ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ 377 ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ НЕМИЛОСРДНА 380 УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ 382 КАКО ЈЕ

одасвуд, из низине и са висине, Заклети поборници ћутања и дисциплине, И упутише му прекоре љутите, оштре: „О чему тај прича, и шта је слобода уопште?” „Наш генерал је мало скренуо, или је пао с крушке ...

” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети? Духовна сиротиња бар не пати од несна, Али својих предности нимало није свесна, А они који

И целог века, тако, корачај: Правац и смисао немају значај!” — То вам је понешто од онога О чему, ходајући, мисли стонога.

” ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ О чему мисли деда, док бабе Муштерије за леђа грабе? Доле, на излазу из Звечана, Има једна пољана, као клечана Торбица...

И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА И деда, у вези са својим примером, Види да се сва страдања не мере истом мером. Јер он је затворе

Да му се изгледи бар мало отворе, О, шта би с њима све радио! Имали би о чему да говоре И новине, и ТВ, и радио! Суклате и отровне гује те!

О чему би, у петнаестој, човек уопште могао писати? О ономе што га уистину мучи не усуђује се, због стида; да се хвата у кошта

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

ту област, недељама по њој крстарио, хватао јегуљине ларве и проверавао Шмитово тврђење да се ту одиста налази оно о чему је он целога свога века сањао, а то је да је то плодиште јегуља.

са околном морском водом, са којом се аутоматски, осмозом, постављају у равнотежу, а ова чини да ткања не буду ни у чему измењена спољним притиском воде.

Ни до данас мислим да се није тачно сазнало чему те очи служе. У исто време кад су радиле те енглеске дубинске експедиције, и Америка је слала у океане своје

За европску јегуљу, до данас најбоље проучену, казано је, у овоме што претходи у чему се састоји њен роман. Америчка се разликује од европске по броју кичмених пршљенова.

Зна се да је то у вези са сексуалним одабирањем, али према чему се врши то одабирање кад у тај мах још нема ни трага од чега год сексуалног код њих?

По чему онда ларва или јегуљица предосећа да ће јој у тим морима бити отежан живот, па се још са близине таквих мора враћа пре

Тако је исто загонетка и то: зашто се, и по чему, јегуљице при своме узводном путовању ка слатководним пребивалиштима распоређују по групама, тако да ни једно успутно

По каквој мистериозној команди бива то распоређивање? По чему оне могу наслућивати да им због засићености баре или језера треба ићи даље?

Путања, дуж које јегуља налази најповољније прилике, а према чему је она и сексуално осетљива, води право ка Саргаском Мору и океанском понору који ће јој бити плодиште.

Али одједном се десило нешто чему се нисам надао. Гњурац спасилац, пошто је већ био набацио замку од ужета на у песак зароњеног друга, одједном је

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И запиште деца и заплачу жене. Сад на разбојишту лежи леш до леша.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Па тек, када би тетка отишла, да га лечи! Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање: — Водице, мори! Водице, вештице!

Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева.

Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати! И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања? Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.

Испунише је сву страхом и трепетом. Али Софка брзо виде у чему је све то. Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити;

Једино што су уста била још увек свежа, влажна. А од толиког грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.

Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити. А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар

Томча сасвим је њен. Ни о чему другом не зна до само о њој, Софки. Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Остала три друга му, нагоше се на сједалима, баш кад онај то изусти; видјело се да и они то исто шћаху. „А чему, стрико! Могу и ја!“ рече цура весело, па као да докаже како може, загна сјекиру до ушице у кладу.

„Јест, богами“, осјече сердар, а загледа се добро у очи Петру, не би ли одгонетнуо шта значи то. „Чему то слути?“ „Хм — па... ништа!“ рече Петар, као немарно и смигну раменима. „Те даље!“ „Те...

Фала Богу, чем’ то слути?“ „Како чему? Није ли ти три пут рекао: ’добро’ и још те цјеливао!... Видиш да је на добро! Ово потоње одгони све оно прво!

Јанко, таман тога часа, развијаше неко писмо, што му онај други предаде. „Шта је то? Чему се смијете?“ запита он. „А ништа, нешто се шалимо с овијем чојком“, одговори сердар, који, иако се амо разговарао,

Оно нешто чему у простоме народу нема свагдашњега имена, што момка нагони да дјевојку пита: „О дјевојко душо моја, чим миришу њедра

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

; в) говорни изрази за изузимање и ограђивање, којима се ко изузима или ограђује, кад је реч о чему непожељном (Тамо он њему, С опроштењем, Не буди од мене речено, Не буди примијењено, Не било ти заповеђено, По сунцу

се и данас служи пословицама, било да употреби ону стару, освештану традицијом, било да искује нову, која често ни по чему не заостаје за њом. Пословице су најмисаонији део наше читаве народне књижевности.

Обично почињу са „ташун, ташун, ташана“, по чему их и називамо „ташуњаљке“, али могу да започну и са: „Тапши, тапши, танана“.

похвалне и захвалне, али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у сватовима, где весеље узима велике размере, чему доприноси не само јело и пиће, него и сам „чауш“, — специјалан тип народног шаљивог глумца.

распоредом и избором гласова и слогова и засноване су на тешкоћи да се изговоре као какофоничке конструкције, при чему су врло лака говорна огрешења.

— Добар поп до смрти се учи. — Човек се до смрти учи, а недоучен у гроб легне. — Матор се коњ не учи играти. — Чему се млад научи, стар се не одучи. — Човек се учи док је жив. — Ствар која уди, учи. — Учећу човјеку карара нејма.

О ВРЕМЕНУ — Време је најскупљи новац. — Ништа није јаче од времена. — Време се за диреке не веже. — Чему земан томе и вријеме. — Чему време томе и час. — Све у своје вријеме (доходи). — С временом и сланом и мушмуле зре.

— Ништа није јаче од времена. — Време се за диреке не веже. — Чему земан томе и вријеме. — Чему време томе и час. — Све у своје вријеме (доходи). — С временом и сланом и мушмуле зре.

Наишавши на њу, Турчин је упитао: — На чему јашем, бабо! — То је, ага, шатра патра, — вилајетска затра! — „Бунца баба“ — рече Турчин — и оде у друго село.

(Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју? (Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве? (Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже?

Тек кад је рекао да је зоб, воденичар одобрава: ’Ајде потерај, може. Затим воденичар пита: А на чему тераш? Онај одговара да тера на коњу, на што ће воденичар: Е, не може, и тек кад је рекао да тера на кобили, одобрио

не обраћа пажње ницина — болест жлезда новљак — нови, млади месец њака — магареће њакање оварисати — упутити се у чему оглав — део узде или улара који се налази на глави коња огрејаније — сунце ожег — ватраљ осоје — она страна коју

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

И кад би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка; али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити, него ли што

И кад би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка, али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити него ли што

” И тако један пут рече своме брату: „Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш, него са- | мо готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.

да ону ђевојку себе вјенчаш мјесто мене којој пристане најљевше на руку, а ако ме не послушаш, све што радио и о чему се Богу молио све ти | узалуд и наопако обршило, и од тебе не остало трага.

Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.

чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему се чудиш, јадан био?” А онај му с камена одговори: „Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.

оца: Ако ми не пошље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.

Имао је једнога слугу којега је научио, да кадгођ би се он што пред ким фалио о чему, да он вазда помаже му полагивати, и рече више него што је он рекао.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

иконе, а усто и свете ризе и завесе, и свукуда сваку красоту, и затим братији за телесну потребу што је могуће, о чему ако хоћете најјасније сазнати можете у хрисовуљама погледати. А ми, следећи излагање, приклонићемо се речи.

лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом животу у саставу манастира, о чему треба не мање да мисли онај ко хоће да умножи свој манастир.

сувишно нешто што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, него нека се уздрже и смерни буду, задовољни оним само чему је време и што је могуће манастиру донети, то да им се донесе.

у сласт да слуша и црквене слуге, и јереје да поштује, и над црнорисцима да бди, „да би се молили за тебе, и да ни у чему не будеш зазоран пред Богом и људима“.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А точкови још миришу на храстове! Изађеш прèткућу, што си урадио ту је, види се, расте, знаш чему служи! Видиш у чему си провео живот!

А точкови још миришу на храстове! Изађеш прèткућу, што си урадио ту је, види се, расте, знаш чему служи! Видиш у чему си провео живот! ЦМИЉА: Да је мени да имам транзистор, душек што се надувава, кревет на склапање и расклапање!

ИКОНИЈА: Држим ли ја кафану, или лудницу? ВИЛОТИЈЕВИЋ (с паузама, као горе): Како? У чему је човеков идентитет? Па у лектимацији, у чему ће другом да буде? Ааа, мислите морални?

ВИЛОТИЈЕВИЋ (с паузама, као горе): Како? У чему је човеков идентитет? Па у лектимацији, у чему ће другом да буде? Ааа, мислите морални? Па за то служи карактеристика, то је бар јасно!

Сам је реко не пије, има јетру. ЈАГОДА: Шта сад, црнā, да радим? По чему да га познам? АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова? ИСЛЕДНИК: Од гараже. Па после уз олук, па на веранду.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Нико не може се исправити не знајући у чему и како погрешава; а ко се може похвалити да је без слабости и погрешке? Дакле, ми не можемо ни један дан у миру,

Но, зар је тако изволила судбина да нема срце моје ништа на свету чему би се могло јако прилепити, за не имати никаква припедствија у широки свет удаљити се.

и противузаконовљавају, јер су људи | подложни погрешкам; а дух божји, вечна истина, безгрешни и совршени, никад ни у чему нити може нити хоће себи противречити ни противузаконовљавати, нити у чем погрешити.

А кад дођосмо к мом љубимом [Х]опову, шта ће ко пре гледати, шта ће разматрати? Чему ли ће се више дивити И чудити? да сам био сав око, пак да сам на све стране у један ма[х] гледати могао, ни тако не

Добар је народ и благ; ако ли у чему погрешава, не чини из зла срца, него из незнања. О црковни предстатељи, немојте сакривати евангелску истину!

нашега намеренија и нашу верну к њима љубов, добровољно наша представљенија и совете примају; и, што је више, ако у чему као људи и погрешимо, радо нам праштају.

и могао сам тако говорити да ми се не само деца, него и стари људи смеју; али сам се и ја њима смејао, чудећи се чему се имаду толико смејати.

толковали, тако да сваки од нас имали смо не једнога учитеља, него десет и двадесет, који би једва чекали да нас у чему наставе. Фтори учитељ за Јеротејем био је Хрисант, од први[х] његови[х] ученика, који | је и домостројитељ био.

Искажем од куд идем, и за чим, и да би[х] желио, ако би се могло, коју годину у Бечу пребивати и чему полезном поучити се док сам јошт млад.

многима и многима, пак, људи, браћо, зашто да синови и кћери и унуци ваши страдају, да уздишу и да су злополучни, у чему нимало нису криви? Ја сам о овом послу, како год овде пишем, покојном митрополиту Викентију говорио.

„Јест начин у вешт ’ма!” Ово ни у чему не ваља заборављати, и по овом правилу у свачем судити и изреченија чинити. | Откад је год град Лондон онде гди је,

корабљем, о купечеству, пак најпосле и о но|воиздатим књигама: које су, какови су људи ови[х] књига списатељи и о чему пишу. Све то она каже просто, ласно и чисто.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Јерковића се сој разликује по много чему од осталијех досељенијех и старосиодскијех братстава. Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и

ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао. А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити.

— А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. — Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. — Таа-а-ко!

растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“, како је оно говорио стриц Чагљина; али је он слабо напредовао у буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо

Да је ко рекао Бакоњи да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао, али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази...

Опет погна коња у сав трк, и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне. Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Његова политика... заседа и галама. Зар га није школовао због сујете и амбиције? Он је... Је ли, пријатељу, по чему би ти познао сина Аћима Катића у пуку војника? Само брбљаш и не мислиш. — По томе, господине, што умеш да наредиш.

Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене. Један за другог више не постојимо.

Стоји насред собе: шта то он хоће од себе и живота? С чим то он ноћас раскида? Чему ово позориште на Бадње вече у Прерову?

Отац не спава и брине како да спасе свој политички углед који му је син нарушио. Чему цео тај мали пакао који је он створио?...

Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина. Аћим ни о чему не води рачуна. Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада. А он не може свуда да стигне.

Бар му је рекао све што мисли. Није му све рекао. Сутра ће му све рећи. Симка је дисањем говорила о чему мисли. „Спавај!“ „Не могу...“, пунила је кревет, собу и ноћ зимогрожљивом дрхтавицом. „Спавај, спавај кад наређујем!

Од зујања, тутњаве и жубора. „И несрећу мајка рађа. Ако сам добро запамтио, тако је деда рекао. О чему сте разговарали кад ти је то рекао?“ Зашто се баш тога сетио?

„Време ти је да спаваш, Вукашине.“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о чему мисли. Касније му је рекао: „Ово што сам причао о Луки Дошљаку...“ „О мом деди.“ „...Јесте, о мом оцу.

Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате. Дебели, дуги прсти умрљани су белом крвљу, он неће да мисли на ону крв којом је ова

Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници.

Наспаваћеш се. Ово је важно, и за твоје добро ти причам. — Рекао сам ти да нећу да те слушам. Изиђи! — слуТио је о чему ће му причати. Зна, и знао је одавно, за обојицу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: — Татага! Татага!

И тако није могао да их чује, чему узбуђена? Јео је и јео цар Жуто Ухо, а дворске даме лизале прсте, узвикујући: — Какви рачићи! Какав сос! А тек торта?

— Даље, још дале полетимо! Појуримо! — певушио је ветар. — Далеко је звезда Бангалора. Далеко су Златна врата. — о чему овај то прича? — запрепасти се дечак, али времена за питања није било.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Господар Јован стиже у подне: тако се размимоилазе. Имали би, заиста, о чему да проговоре. Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад

Нимало млади, дочекивали су добоку ноћ, уз вино. О чему су све разговарали, ко зна. Дорћолски ветрови су разнели њихове речи, њихови кораци, кад силазе низ падину, више не

Само је имао да буде спреман на све. Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима неба, све неухватљивије док траје јунско

Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу. А прича је већ била почела.

Посрнуо је, нога га више није слушала. Могао је да остане у Бечу, али чему? Увек је морао натраг, у борбу, а сад је, по прилици, морао напред, из борбе.

Сав неспокојан, Прота измоли од Турака да се бар војвода Чупић пошаље да извиди у чему је неспоразум. И Стојан Чупић пође натраг, међу Србе, а Прота остане међу Турцима.

Није знао о чему би то требало да га пита а није имао ни времена да мисли о томе. Тако се догодило да је Вишњић, што је дуже певао

Кнез је волео ту муву и, упркос себи, стрепео а стрепња је била излишна: Ригу од Фере није могао ни у чему да спречи, могао је само да му помогне. Рига је на то и рачунао.

Испало је још и ово: са странцима се Доситеј готово лако о свему договарао; са Србима се тешко договарао о било чему.

своје свакодневне шетње, опет упућује, у пполазу поред Шеих-Мустафиног турбета, Студентском парку, никако да се сети о чему је он то, последњи пут у животу, писао.

сарађује са кнезом Милошем, који је брзо проценио Анастасијевићеве способности, толико му је било тешко да се било у чему усагласи са Господар-Јевремом, који је те способности потцењивао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О, благо оном ко не мисли ништа! Тај мање тужи, мање јада зна.

Ал' нашто све то? да ли води чему! Можда светлости будућности нове?... Да ту изречем празну анатему, А живот, ево, обиљем ме зове!

„Твоје сићушно, твоје јадно „дело“ Учинише то зар? Реци, „радниче“!... Под Непојамним што се свуда свело, Чему твој живот? Циљ му?... О, јадниче!“...

које му знак тајанствен дају, Заруди дивно, да све боре сину, И, са жаром, у узвишеном сјају: - „Шта тражим? Чему живим?“ одговара, Кроз једно зрачно жуборење груди; „Туч немоћи, вај!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Звек његова алмазнога лука, силну хуку њезина полета немам чему нигђе уподобит до његовој премогућој сили. И крилата погоди стријела на средину војске богохулне, ту се с гњевом

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

сам некад, као разоноду од тешког научног рада, са успехом предузео и описао у своме делу „Кроз васиону и векове“, при чему сам се ограничио на астрономску науку.

Све сама звучна имена! Посидонија, Акрагас и Селинунт познати својом архитектуром и пластиком, о чему нам још дан данас говоре остаци њихових храмова, сазиданих у најкласичнијем дорском стилу; Елеа остаде овековечена

Већ хтедох побећи главом без обзира, но причеках још малко. Тада видех у чему је ствар: тајанствена прилика беше дуга поворка бело одевених људи.

Он се обрати својим пратиоцима и рече: „Знам ја, браћо, у чему је ствар! Устручавање мога госта да се оберучке одазове моме позиву није, у ствари, ништа друго до вешта тактика.

Недавно сам био подуже у Атени. Онде се не говораше скоро ни о чему другом но о погубљењу Сократа, о том злочину атењана и неправди која вапије до неба.

просвећеног владара, могао, без страха од оптужбе, употребити да израчунам величину и отстојања Сунца и Месеца, о чему се до сада није ништа поуздано знало. Пут који сам при том ишао био је овај.

Аристархос одлучи да не мисли више ни о чему другом до о свом великом космичком проблему. То беше најјача духовна концентрација највећег астронома Старога века.

Предавање Аристархово, како сам га у својој причи приказао, израдио сам према садржају тог списа, при чему сам извршио неке нумеричке коректуре које је, по речима Архимедовим, и сам Аристарх био учинио.

„Чудно нам изгледа“, тако је написао Аристотелес, „што се пред нашим очима дешава на природан начин, али чему не знамо прави узрок: тако, на пример, да мање савлађује веће, да мањи терет подигне већи од себе, и сличне појаве

Кад Мардохај виде како прелиставам те књиге, рече са сигурношћу: „Ви се добро разумете у астрономију!“ „По чему судите?“ „Видим како те књиге држите у руци!“ „Ала има добро око!

Проучио сам Торичелијеву расправу „Експериенза делл’ Аргенто Виво“.“ „Па будите тако љубазни да ми кажете о чему се у њој говори!“ „Ево, видите у чему је ствар!

“ „Па будите тако љубазни да ми кажете о чему се у њој говори!“ „Ево, видите у чему је ствар! Већ Торичелијев учитељ Галилеји опазио је да се вода може шмрком црпсти само двадесет рифова високо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу. А ево ти по чему знам да сад волим исто онако, како да ти кажем, безумно као што сам волео кад сам био студент и још више...

— Још на фронту предосећао сам нешто чему нисам смео да погледам у очи — говорио је он чистећи џепни ножић чачкалицом — кад ми је један блиски рођак писао да

5 Сјајно сам се провео у гостима, моје ми части. Прошло је од тада неколико дугих месеца, а ја ни о чему другом и не мислим.

буде и настављају теоријско предавање о бочном нападу, коњичком јуришу на пешадију, кад се командује „у круг“ или тако чему сличном...

А потпуковник опажа његове муке, потпуно га разуме, јер зна о чему Мисли пуковник, и ужива. — Је л' те, капетан Фикус? — Молим, гос' пуковниче.

Ја скочих и хитро пођох да видим у чему је ствар, али нове прилике које придолажаху из споредних улица, откуд их беше привукао, ваљда, онај крик, налетеше на

скакали брзо с кола или притрчавали с разних страна, али не с каквим запрепашћењем или ужасом него просто да виде у чему је ствар, или онако као кад се гледа у замку запала дивља звер која се лудо отима, а нема никакве наде да ће се

„Кукавицо! Кукавицо!“ И посрнем, срушим се понова крај пута поред сребрне реке; хтео бих да видим у чему је то ствар, да се смирим, да се паметно питам: шта ми је крив, шта ми је крив? Шта? Зашто да га убијем?

шта ми је сад, Боже? И сад је дошло то... ето потпуно... хвала Богу, потпуно све о чему сам сањала. Овде дођи ... Боже хвала ти ...

животу Маслове, у оним ситуацијама у којима се наизменично налазила ова кћи неудате служавке и унука краварке, или у чему другом, она то није знала, али је било нечег дражесног и до бола привлачног у свим тим околностима које су једно

ми на ум најпре ово: како би било кад бих покушао да самоме себи, овако написмено, положим рачун о томе, шта је то, у чему је управо ова моја ствар, болест, лудост шта ли је тј.

најзад сврши па да пронађем оваке исте фине мале ципелице које бих знао да љубим лудо, са нежношћу коју никад ни према чему у животу нисам осетио, са љубављу која се, чинило ми се, никад не би могла утулити.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Какав ће бити и у чему ће се састојати тај напор, из каквих ће тамних дубина нашег бића шикнути та нова шимера, из каквог ће мрака нашег

И ријеч оног другог великог лудог старца: „Кад је човјек једном научио да мисли, ма о чему мислио, он у ствари увијек мисли на своју властиту смрт. Сви су филозофи били такви”.

По чему је и зашто онда битно да ли оно што у нама покреће и тјера смјењивање тих фаза долази из реда „вањских“ , „објективних”

Ако све извире из физиса, из стварности нашега тијела, из материје нашега свијета, по чему је важније, по чему је вредније оно што тај физис и та материја производе и у свијет нашег доживљавања гурају путем

Ако све извире из физиса, из стварности нашега тијела, из материје нашега свијета, по чему је важније, по чему је вредније оно што тај физис и та материја производе и у свијет нашег доживљавања гурају путем рационалнога, жлијебом

И што је онда у свему томе важно што Мама-Јумба „фактично не постоји”? Што онда? По чему је чињеница Мама-Јумбиног „фактичког непостојања” пресуднија, одлучнија, посљедичнија — па и чисто практично, животно

сијачима риже, о чилеанским вадиоцима шалитре, о подземном шверцу оружја у полуколонијалне земље — и боктепита још о чему! Све то за њу нису разне теме већ разни проблеми; ти проблеми и јесу оно што је у свему томе највише занима.

) Неуморно понављају како умјетник тобоже увијек „даје себе”, ништа него себе, како он, о ма чему причао, у ствари увијек и само прича о себи, „испољава своју унутрашњост“ , „остварује своју личност”.

А зашто — нека бог зна. Ја никад нисам сасвим разумио у чему је заправо толика предност озбиљности и толика њена драж.

Није се потање питало чија је она жртва и чему је та жртва приношена. Знало се само, и то се другим удавачама истицало на углед, да је свему крива умјетност.

И мада смо његове мисли оцјењивали понајчешће као сасвим обичне, просјечне, некрилате, крајње упрошћене и ни по чему изузетне, и сматрали своје властите далеко проницљивијима и сложенијима, зачудо су његове у нашим властитим очима

XXXИ И уопће, питам се, зашто и по којој недокучивој законитости памтимо? По чему нека сасвим ситна, тричава ствар у нама побуди необјашњив интерес, зашто нам се неизбрисиво уреже у памћење?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.

и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.

Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло... И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу? Јад и немаштина били би му вечити другови...

— поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. — Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено.

— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему. Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако. Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид...

Проклето дериште!...« И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.

Ти га мораш задржавати од тога. Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље. Па сад отвори очи.

Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку. Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот

Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.

Он је учинио тако. И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао ? — Ничему... рекао је тада сам у себи. И сад се сетио чворкова...

Нема краја њеним мислима... А о чему може да мисли? О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.

Хоћу да се причестим, кô и остали свет. Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. »О чему то она говори?... Причешће.. .Какво причешће!..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

“ И тако једанпут рече своме брату: — Брате, није право, ја све радим, а ти ни у чему не помажеш, него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.

Зачуди се човек оваковом разговору, седе на праг да домаћина чека, и више ни о чему није смео да пита. Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да ћерку за сина.

Кад га наћераше па је морао, крену ти он на Цетиње, па ће Господару: — Ама, Господару, чему ме врже с моје парохије?

Кметови почну купити дукате и покупе сто дуката. Путем наиђе Циганин. Кад је он то опазио, упита их да чему купе толико дуката.

Имао је једнога слугу којега је научио да, кад гођ би се он што пред ким фалио о чему, да он вазда помаже му полагивати и рече више него што је он рекао. Пође једанпут у пунице и поведе собом полажицу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене?

Увек једно исто понавља се, ето, Монотоно, тромо, без икаква циља; И откуда, зашто, чему зима, лето, Дани, звезде, земља, човек, камен, биља. Увек једно исто, увек исто, једно!...

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену.

за моје напредовање и често би остајао у слушаоници сат или два дуже, задавајући ми да решим тешке задатке, у чему сам ја уживао.

Овај закон у много чему подсећа на закон о претварању механичке енергије. Небитно је да ли ћемо известан терет спустити вертикално наниже, или

истраживања у овој области је последњих година био такав да није оставио места сумњи у погледу овога гледишта, о чему је објављено много радова.

Све ово је откриће које ја сматрам највећим тренутком људског друштва и на чему ћу се кратко задржати. Први наговештај ове запрепашћујуће истине родио се у мени када сам био врло млад човек, али

ако могу да судим на основу неочекиваних вести у штампи о остварењима за која се каже да су изузетна, али ни по чему нису никаква новост.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Али има много других америчких научника који су још позванији да о томе говоре. Чему онда да о успону идеализма у америчкој науци говори научник који је почео своју каријеру као српски досељеник, када

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је

Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су по много чему личили на младе аристократе. Међутим, европски аристократ не би ми никад тако нешто ни поменуо.

Морао сам га редовно обавештавати о свему новом што сам тамо научио. Покушао сам да џиму објасним законе топлоте, о чему сам чуо на вечерњим предавањима у Купер унији, али је испало да сам ја имао више користи од тога него он.

Гаврина фрула и његове нежне песме, скренуле су твоје мисли на оно о чему сви сада размишљају: на свадбене гозбе, кола и на остале забаве која испуњавају живот и срца младежи Идвора у ово доба

Колеџи Кембриџа, којих је било деветнаест, по много чему подсећају на америчке колеџе. Судбина просечног студента на Кембриџу слична је судбини студента америчког колеџа.

Моја мајка се није освртала на ова говоркања. Она је знала боље од свих о чему се заправо ради. Када сам јој причао о старим колешким зградама и дивним капелама у Кембриџу, о животу студената и

Често сам размишљао о једној старој идеји на коју сам први пут дошао кад сам био студент у Кембриџу. Ево у чему је та идеја: наши, амерички колеџи и универзитети морали би прослављати дане посвећене успоменама на оне људе које

” Обавестио сам Тиндала да сам, захваљујући Максвеловој бриљантној оцени Хелмхолца, о чему сам читао у Камбеловој књизи о животу Максвела у часопису ”Природа”, на који ме је он упутио, одлучио да одем из

Признали смо да смо жучно расправљали о нечему и кадаје сазнао о чему се ради, насмејао се и предложио обојици да прочитамо његово предавање које је одржао пред Друштвом за хемију у

Ко ће к'о бог! Тада сам је подсетио на оно што ми је често говорила док сам био дете и о чему сам већ раније писао: - Знање су златне лествице преко којих се пењемо у небеса.

Ћипико, Иво - Приповетке

Крију се у њих и плачу. БРАЋА Писмо, што су га у овај час примили, браћу узнемири и увјери о ономе о чему су досада сумњали.

Дјевојка се постиди тога погледа, јер се махом сјети о чему господар натуца, па изиђе из собе у кухињу. Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се

зашто је наједном обузела жеља да се на сунцу огрије; чисто га ишчекује са слашћу, као да ће јој оно донијети оно о чему је ноћас снивала.

Та два дана, — особито кад је Лазо за послом избивао — била су јој дуља од цијелога пута. Није имала чему да се чуди; видјела је исту овакву чељад и куле и по другим градовима на које је у путу налегла.

И хтјело би једно другоме да нешто љубазно рече, но немају ријечи да изразе своје осјећаје. Знаду чему су дошли: она је Спасојева, а он ће да заслужи новаца, па да наново које вријеме весело проживи код своје куће.

Дјевојка остаде на мјесту као прикована. Није могла да разумије његових ријечи, а није чисто ни знала о чему да мисли. Уто униђе Лазо: — Да се пије! — вели одмах с врата. Од сутра прихватићу се посла у старога господара...

она не може да издржи његова погледа: особито јој смета оно разроко десно око у коме се нешто све то јаче блијешти, у чему она види његову мушку пожуду. Код бијеле црквице светог Николе, на врху, окренути прам мору, чаом одахнуше.

—Како сте могли тако весело провести дане иза мужевљеве смрти? — упитам је, жељан из њезиних уста чути оно о чему су ми толико пута приповједали.

бор и, једнако над њом жамори своју пјесму, као благи одјек пучине, чељад се по обичају крсти, али ја не дижем руке; чему? Ја сам још прије у себи осјетио сву милину слободне, скрушене душе....

али људи домишљати, па се уозбиљили, а и он се претвара и кришом гледа на њих, тражи да из њихових покрета сазна о чему воде разговор.

Али Илија увек, док је на догледу вароши, и кад има с другим посла, о нечем сумња, боји се да га не би ко у чему преварио, а камоли да не сумња сада, кад оно „Трчало” Тома око њега врзе се, сигурно да га у ступицу ухвати, па, и не

У тим часовима јављале му се из потаје незване мисли о сласти у јелу, спавању и слободном кретању, у чему је био спречен. Зашто?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

стиха гледа као на одступање, грешку или неспретност, а у нешто блажој мери је однос и према опкорачењу цезуре, при чему је јасно да се у начелу њено нарушавање не допушта.

за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе Дучићу нарочито било стало, и о чему је и писао у својим огледима о српским песницима.

Да бисмо боље сагледали чему су уистину водила Дисова нарушавања једном већ сређене синтаксе, вратићемо се поново Дучићу.

Он се у оваквоме облику није могао само у језику сачувати: у непосредноме доживљају и индивидуалној перцепцији, при чему и положај тела узима учешћа.

Два дела песме се, као оквирни и средишњи, уклапају један у други, о чему нам говоре и две тачке као интерпункцијски знак: да је оно што после њих долази садржано у ономе што се испред њих

Динамички однос овде значи двострано померање од поклапања ка супротстављању, при чему и једно и друго учествује у заводљивоме ритму и мелодији Дучићевог стиха, строфе, па и целе песме.

Јер су синтаксичка одступања у песми углавном водила ка померању субјекатскообјекатског односа, при чему долази и до обртања.

И код једне и код друге доста брзо опажамо да је подједнако важно оно чему се стреми као и оно од чега се бежи, али без изгледа на успех. По томе су оне у себи антитетичне.

строфи песме „Са светлим пољупцем на уснама“ налазимо драматичан призор изменљивог осветљења на вечерњем небу, при чему је само вече персонализовано (застане, гледа, осврће се), што наговештава прикривену митолошку позадину, сличну оној –

у принципу, употребљава језик у целоме његовом дијапазону, али се његова употреба у прози и у стиху по много чему битном разликује.

безнадежан положај човека у савременоме свету, односно друштву, један с људске тачке гледишта изврнут систем односа (о чему се и иначе много писало); једна људскотелесна драма у низу призора је устројена по подобију савремених друштвених и

Оно по чему се на овој равни поетска употреба природнога језика разликује од било које друге његове употребе јесте дијапазон те

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Оде.) Х ЖИВКА, ЧЕДА ЖИВКА: Зете, нисам те загрлила од дана венчања (Грли га.) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?... ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш, а ти још питаш. Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?

) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?... ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш, а ти још питаш. Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?... ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек? ЖИВКА: Па овај...

Министар унутрашњих дела му је саопштио да ће се на седници говорити о томе. ЖИВКА: О чему? ВАСА: Па о томе што је изашло у новинама.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У важније разлике ваља убројати и то што су они својим настанком везани за два, као што је познато, по много чему другачија књижевноисторијска контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током прве

Авангардно рушење традиционалних књижевних облика, у чему је Црњански једно време имао улогу предводника, морало је на крају довести до слабљења жанровских раздеоба, па и до

То су две формотворне силнице о којима писац - као и о много чему другом - није морао себи полагати рачуна, али које су саодлучивале у његовоме избору једних и одбацивању других

При чему код Станковића - а по правилу је тако и код других писаца - аутор ретроспективни угао изводи из сећања неког лика.

Занемарује се у тумачењу, занемарује се и испушта у прештампавању - чему свој прилог понекад дају словослагачи и коректори - да је Станковић имао обичај да на место дубљег композиционог

Штавише, трагови немарности могу се наћи и где их човек најмање очекује, при чему се покаткад стварно осећа занатска несигурност.

Отприлике када је Нечиста крв већ била штампана, Андреј Бели започео је писање Петрограда. 52 И ево о чему се овај романописац и у исти мах значајан теоретичар исповеда у писму упућеном другом такође значајном теоретичару

Лазаревић, додуше, није објаснио у чему је неправилност; од најранијих критичара чинио је то, колико знамо, једино Владимир Ћоровић.

је, чини се, дошло и зато што је Станковић - тачно онако као што је цео текст из верзије у верзију преокретао, а о чему се у првом поглављу говорило - предњој и задњој реченичној половини променио места.

се сада разазнаје грешка у дистрибуцији: прво су преци именовани само као Софкини, а онда испада да су заједнички, при чему се Софкино име двапут појављује, као знак двојне улоге.

А све ове граматичке операције нису, разуме се, ништа друго него превођење из управнога у неуправни говор, при чему се у саму конструкцију реченице не дира, односно - у суштини се ништа друго не мења.

Као што ми, истина, видимо своје лице у огледалу, али га видимо као да је одвојено од нас, помало чак и као туђе, при чему промена места леве и десне стране чини покрете наше руке, при дотицању лица, малчице несигурним.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

— Моја Фемо, стиди се, какво си друштво изабрала! ФЕМА: Ја не могу бити паорка као ви. МИТАР: У чему ти мислиш да си боља од нас? ФЕМА (покаже му сат): Ко још ово носи? То се зове ноблес, а не прати судове.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

То чему се молите је Жалосни Славуј. Љубав никада није завршена. Чега има људског у патњи? О чуј Дан одјекује. Непокретне звезд

добија у времену Покажи своје срце и умри Нико два пута није био песник Као лекар заљубљен у болести Љубави питам те чему си ме научила Каквим непотребним знањима Птицама заљубљеним у сонет и ћирилицу У ватри — ноћ Изаћи из сна Ал понети и

Гаси само злонамерне ватре, сунцу ни у чему није супротна. Какав страшан склад између риба и рибара које подједнако воли.

преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати главом Али сувише вешта песма чему користи Она све изврда доњи и горњи свет слаже Жеднога те преко воде преведе Исмеје равнотежу као што папагај опсује

Краков, Станислав - КРИЛА

Носите радост као кожну болест у себи. Жртве сте и џелати, убице сте и убијани, а смејете се. Чему? Кућама порушеним у којима се плету плетенице за нечија гојазна рамена? Побијеној, искиданој деци?

Тада се сетио свога голог тела, које је било прљаво и жуто, и хтео се руком заклонити... — Чему? као да се насмешиле женске очи. Погледао се, насмешио. Опет је бол прошао кроз њега. Склопио је очи и опустио руке.

Петровић, Растко - АФРИКА

познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам сањао. Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима.

Остављамо девојкама пет франака, на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога

Хтео бих да се купам, али ми не дају. Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна. Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта.

Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким кампманима.

Бог је, разуме се, срећан и не жури се са прождирањем јединствених девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан, ружан, а оне су оваплоћење ове горе и ових планина.

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на чардаке, и веранде, око

могао на њу ставити своја уста. Црнац је имао крваве ожиљке од зуба. Очистио сам их алкохолом и јодом, у чему ми је сам Н. помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом.

“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је

Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“. Требаће им још три-четири сата игре док младићи осете да

Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће. У Купатилу крокодла (Бамако) рекли су им да је белац (ја) гриот (песник).

Старица прилази да чује о чему је реч, говори брзо арапски дечацима, слатким преклињућим гласом. Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

(Сваки је пошао у оном, у чему се код куће затекао). Познати јуначина, бугарски хајдук Иља, био је поглавица ове чете.

Они су надмоћнији бројем, боље оружани, вичнији рату — они ће потискивати па макар стопу по стопу. Чему се имамо надати у најбољем случају? Да се одржимо до позне јесени. Али по какву цену?

догађаја да забележим овде у најопштијим потезима како је извршен долазак ове књажевачке војске амо под Алексинац, при чему, наравно, ваља да споменем и одступање Турака од Књажевца и уопште из Сврљига, јеп је ово турско одступање и повукло

унутрашњих дела Чумић ударио подвалу свом председнику министарства, те се криза завршила променом министарства (при чему је Чумић постао мин. председник) и одлагањем скупштине до 14 јануара 1875 год.

извештај како стојимо са војничком спремом, као и то какви су наши одношаји са другим државама, и у случају рата чему би це имали од које државе надати?

— Ратова уопште. — Мрзим их из дубине душе. — А зашто? — Зато што рат уништава оно чему све треба да служи само као цељ — уништава људе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо. А сад, да запитам тебе нешто, о чему сигурно појма немаш. Да ли ти је познато како је гласила заповест за напад?

Раздрагани смо што су поља оживела, што су непријатељи пружали један другоме руке, о чему већ годинама сањамо. А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале.

— Господине, катастрофа. Немци пробили фронт. Ах, Боже!... Пропали смо. У први мах нисам могао да разаберем у чему је ствар... Обукао сам се брзо и пошао у нашу војну делегацију. На улицама сам сретао усплахирена лица људи и жена.

Тома нам приђе, ухвати Арлету под руку и рече јој: — Лулу, хтео бих да разговарам нешто са вама. — О чему? — О оном вашем дечку из Париза. Под другим приликама наљутио бих се на њега.

— Добро, пристајем — прихватио сам радо. — Сад смо дошли на оно о чему бих хтела да разговарам са вама. Слушајте, Драгиша... Она је девојка, невина, чедна.

Ја сама хоћу да вам дам доказ своје љубави. Хоћу! Заустио сам... Али ми сену кроз главу: да ли је она свесна у чему се састоји тај доказ љубави. Или мисли да је тај појам везан за обичну посету, што бих ја после злоупотребио...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

се међутим не смеју обазирати на овакве текстове, ма како иначе они били поучни, забавни, изузетни или било по чему значајни.

опрезу да побјегне, скупи се, сва бл'једа, А највише од потока што бризга и шуми С мјеста мога скривалишта, не чему се глуми. Убојим се да не спази да јој се [ја] дивим (Не бих ју рад увредити, колико што живим!) — Поузмакнем.

Празно у свјету живит опако, свак скажет лудо за мене тако: ето, учил се, к чему годил се с науком он, с науком он. Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и мож јавити да новцов плоди дајут с

Ја почнем о другим предметма говорити, но она ни о чему него опет о новим пантљикама, капама, о новом кроју хаљина, најновијем обичају косе плести, и другим оваковим

моралистичким рационализмом, без много осећања за поетско, занимљив, типичан по стање наше тадашње критике по ономе на чему, и како, инзистира (без и најмање алузије на Биргерову Ленору).

1953. Ево да, како би рекао Вук, дам рачуна у чему су те измене, и откуда је до њих дошло. У првоме издању било је укупно 73 песме; сада их је 118.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— РАДОШ (за себе): И не познају ме синци рођени!... Ал’ и по чему ће ме познати? Кад и сâм видим да сам нестао „Да мене нема више у мени —“ По овим мојим гадним ритама Сердар се

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Немој мислити да није. Него, кажите ви мени, 'оћете ли већ почети овог брезаконика осуђивати или нећете, да знам на чему сам? Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји човјече!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Хордама хероја где тисуће мреше Крстарила ти си врх калпака тучних, Да с крвавим сунцем питаш: Чему беше Сав тај тутањ бакра и воњ рана мучних?

И све је пусто у околу целом И раскош боја звони ми опелом Кô сјајни пролог неке патње грозне. О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог спава? И тихо јецам сред вечери позне.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” АНЂА: Говорила сам јој, није да јој нисам говорила, али кад га дете не воли. ЈЕРОТИЈЕ: А по чему га опет мора волети? Ниси ни ти мене волела кад си се удала, па шта ти фали?

АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо?

АНЂА: То није истина. А и да је истина, опет је то друго. МАРИЦА: Не знам по чему? АНЂА: Па по томе што је срамота да девојка изађе из куће, а таван је у кући. МАРИЦА: Е, то ти вреди!

(Чиновницима.) Па припитајте га и ви штогод; ја већ не умем да се сетим шта још да питам. ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице? ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, по чему си посумњао? МИЛИСАВ: Јеси разговарао с њим?

ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице? ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, по чему си посумњао? МИЛИСАВ: Јеси разговарао с њим? ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, јеси ли разговарао с њим?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

они показују како су се историјске чињенице путем мотивских и језичко-стилских образаца транспоновале у поезију, чему је помогла и универзалност саме теме.

етиолошка предања, којима је тумачење порекла појава и "ствари" у природи и друштву основна функција, при чему само постојање појаве служи као доказ "истинитости" казивања, такође се једним својим делом наслањају на историјска

Али ни сада међу њима нема писаца од већег значаја, ни међу млађима. Уосталом, оно чему су тежили заправо и није била књижевна уметност.

На крају је свој обимни роман Тутори (1978) свео на игру градње и ироничне саморазградње, у чему се читалац тешко сналази. Ту линију продужава нешто млађи Марко Ковач (1938).

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда. Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.

И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту

Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што б. прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита б.

Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід., 296). Највише се у народној медицини употребљује б.

(при чему се не сме заборавити да је, у Источној Европи, семе од к. било познат наркотикум и Рауѕцхмиттел ‹= опојно средство›,

за култички чист (код Јевреја и Мисираца »wеіл еѕ ніцхт вом Беѕеелтен херрüхре«, ‹= »зато што не потиче од онога чему је створитељ удахнуо душу«› в. Wіедеман, Херодотѕ Зwеітеѕ Буцх, Леіпзіг, 1890, 167).

здравље, плод и род, и баце у три собна угла; после ручка разбију их, и ако који буде кваран, омануће година у ономе чему је био намењен (ЖСС, 175). У околини Винковаца врачи (који раде уз сарадњу вила) нарочито радо под о.

Ту моћ има, на пример, камен, о чему в. мој рад у СЕЗ, 31, 1924, 56 идд. Када се сахрањује покојник за кога постоји бојазан да ће се повампирити, у његов

После неког времена под том буквом он се зачуди чему се је исповедао у страху од смрти и мало засече букву, кад из ње потекне крв, а он, престрашен, скине капу, клекне,

се помиње и у старој народној песми: »Над Емком је тубре начинио, По тубрету злаћене јабуке« (Вук, Пјесме, 1, 651), по чему се може закључити да је то давнашњи обичај. — Због својих изузетних моћи ј. има важну улогу и у басми — као нпр.

Међутим, ни боб ни пасуљ није унео у »Речник«, по чему се такође може закључити да га није довршио. За гатање или »гледање« у боб в. нпр.

Бујад (птерідіум аqуилинум). Митска биљка: ко би имао њено семе, знао би о чему се птице разговарају, сама би му се казивала свака лековита травка, могао би да отвори сваку браву.

Јања и Скопља, познатој под именом Крива јелика, сматра се да је расло огромно дрво које се звало тим именом, по чему је и поменута планина добила данашње име. Чак се ,зна̓ и мјесто, односно пањ, гдје је расло то дрво.

Ћипико, Иво - Пауци

—Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради. —Ништа! — вели Васо. — Биће човјек забораван, и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.

Можда и нећу продати, само да видим на чему сам ... Па се окрете равно к Илији и вели му: —Видићеш купаца, као мрави наврвјеће ...

Наброји три стотине форинти. — Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка да чује о чему се ради. Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача

Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради кад се кући поврати. Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.

око главе и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар. А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.

Друкчије би он радио да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори? Док је жив, господар је да ради што хоће.

Тек сада збуни се; чисто му жао... Што му је поп учинио? Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе? Биће да му је притужило када се онако разљутио на њ!

— Раде, — иза премишљања рекао му тада отац, ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио што дајем господару на рачун?... Није већ никоме вјеровати ... А чудо, — поштени људи, па се туже на газду...

Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.

Али предомисли се: — Чему да ти тачно кажем кад пара немаш? Раде зинув, збунио се, ријеч му у грлу застане. Па му паде на памет: — Можда ме

шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре. Жена, ухвативши дјечака за руку, оде од Васе.

Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима ... Зар он зна што је земља? Па по чему да буде земља његова: је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио: — Ни свога порода нема ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не могу је заобићи. Просто, волим да гледам док се то догађа. Ако мени није дато да уживам у ономе у чему може уживати најбеднији себар, могу макар да напојим своје жедне очи на једном таквом призору и да пошламим отуд

О чему бих тамо могао размишљати, Господе? Блудио бих као дух преко миомирисних поља, међу милозвучном птичијом грајом, и ништ

Ја не могу тачно да изразим у чему је ту ствар. Заборавио сам шта ми је све Јакос причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не

Док је радио овде, упознао се с Јањом, курвом, коју су држали на Кули Лаушеви војници. Састајали су се тајно, о чему сам само ја знао, у шумарицима изнад Мртваја вира.

Све што је чинио, чинио је са неком детињом безазленошћу, неспособан да било чему прида озбиљност. Понекад би се и нему догодило, нарочито последњих годину дана откако је овде међу нама, да усред

Сад знам да су моје сулуде чежње биле богохулне, да није смрт, коју војске и ратници расејавају по свету, оно чему треба приклонити главу. Богдан Она се разведрила кад сам рекао да је жив.

„Гађао си га?“ Само то је питала. Није вредело да се правим како не схватам о чему је реч. Да, био сам ту пред њом оно што јесам — проклети никоговић, себар. Био сам ништак који се заборавио.

Јер кад већ верујемо у заштиту Творца, чему онда служи та наша нервоза и зашто се ми тако панично прихватамо алата и оружја.

Трудим се да не мислим ни о чему, прогањам једну за другом наметљиве слике што ми упорно промичу кроз главу. Једна ипак остаје толико отпорна на мој

Кад ме видела на вратима, учинила је један нестрпљив покрет руком као да тера муву и ја сам изашао. О чему су разговарали, шта су све једно другом рекли, да ли га је она барем овлаш додирнула, о томе не знам ништа.

„Сада он стоји овде пред нама, скрушено и невино. Прави се као да не схвата у чему је његова кривица и зашто му се уопште суди. Он ће нам рећи да је монах.

Повукао се с њим насамо у ћелију и задржао га до пред мрак. Никанор је изашао зелен. О чему су разговарали? Ко то зна. Ипак до нас су, незнано како, допрле главне појединости тога разговора.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна!

1886. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1. Шта ја хоћу? Чему срце жуди? Ах, та ко би разумети могô... А жеља је огњевитих много, Што ми огњем распаљују груди.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Нико више није водио рачуна о списима затрпаним под рушевинама градским. А и чему? Није било више човека који би био у стању да те списе прочита и разуме.

О чему све људи нису лупали главу! Па ипак, суштина календарског питања је врло једноставна. Она је скуп непобитних астрономск

Његова ношња, црна свилена мантија и камилавка, не разликује се ни у чему од ношње осталих великодостојника његове црквене државе, али кроз ту обичну униформу провирује јасно владалац државе.

Мењати оно у чему се они слажу, оправдано је само онда када се то чини у заједничком споразуму свих хришћанских цркава или целога

са митрополитом у Фанар, ја не приметих да смо ударили другим путем но обично, када ме на вече запита наш посланик о чему смо онде већали, ја му не знадох одговорити, нити могох задовољити љубопитство његове госпође какав је онде био мени

их је знао, изгледа, све напамет, јер је често пута била довољна једна једина реч, па и један слог, да буде начисто о чему се ради.

Није чудо да га је Тодор врло поштовао, о чему сведочи и један велики леп портрет, Митрополитов који се у нашој породици до данас очувао.

О чему да Вам пишем данас? Већ одавно желим да пођемо опет на пут у далеке крајеве васионе, али не доспех још, заузет прошлошћ

Због чега би се онда кретале њих пет планета у својим засебним сферама и чему би служила цела осма сфера са небом некретница? И све те звезде да је Бог без икакве намере и намене створио?

Али је гувернанти било довољно да укратко понови оно о чему је моју браћу и сестре подучавала па да то схватим и запамтим.

Тај се предмет, уосталом, и не учи, ко га разуме тај га види јасно пред собом да би га могао руком опипати. А чему би и служила силна конструктивна вежбања и безбројни цртежи који су се у току године морали израдити, до да човек У

То је дело објављено 1924 године, о чему ћу Вам, другом приликом, да причам, сада ћу да Вас известим о неким његовим резултатима.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

судбину дечака у складу са њиховим карактерним особинама, али је приповедач усредсређен на психологију детета у чему је њихова највећа вредност. ХРОНОЛОГИЈА ПОЧЕТАКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ (ОД XВИИИ ДО ПОЧЕТКА XX ВЕКА) 1717.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара! (Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да говори, тако раздрагано): Да, Ташана, душа ми је стара!

Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара! (Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да говори, тако раздрагано): Да, Ташана, душа ми је стара!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе.

То им је сав програм. — Претседник се слатко смеје. — Смешно вам, о чему све ја бригу водим. Шта ћете, узела сам дете, па сам се закачила и за родитеље.

Отварају се врата, улази доктор Мирко с материалом за завоје; а кад виде у чему је ствар, поче и он грохотом да се смеје.

— Мислили смо Тодор и ја да ће нам Јулица бити кћер јединица. Али Јулица ни у чему није хтела оно што смо ми хтели... А и новаца је било више него што за јединицу треба.

Зет њен прогласи се атеистом. Једва је скромнији део паланке научио реч, а кад је разумео о чему се ради, безмало да каменује безбожника. И школовани људи се узбунили.

— Молим вас да се не узрујавате. Још ћете нешто чути, на што нисте били навикли. Ја вам ни сад, ни после нећу рећи у чему сам погрешио. Не могу. Човек сам зрео, па ме је срамота пред вама више него пред иким другим.

Додуше, јесте лепота од човека, тај ђаволски Срба, и има нешто у њему чему нико не може да одоли... Рекох то поп-Томиници.

— Жив ме Бог убио, ако не знам о чему сте разговарали. Ево ћу одмах да наставим разговор. Каже господин Јоксим: „Онај Каленић има нос за историју, то је

Загледа кроз врата, па још једаред погледа предмете у излогу, који ни по чему нису имали везе са апотеком. Огромни јеленски рогови; апотекаров трофеј, ако је тачно.

Жена му је једва стизала до струка. Волео ју је, али се никада с њом није саветовао ни о чему. — Имаш ти доста и сувише посла у нашој кући, и кад чујеш друкчији разговор, боље сама изађи, јер ти се и од слушања

поглед Морфидис је чинио утисак Европејца; на други поглед утисак Грка трговца који ради нарочито са Оријентом, при чему се под речју Оријент имало разумети нешто и етнографско и политичко.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Истина, млоги пишу и говоре о оном о чему ни поњатија немају, али то су само учени људи, или назови философи, од који ништа сакривено није остало, који свашта

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Родио сам се о поноћи, према чему се не би могло у биографији рећи: „Он је угледао светлост дана 8. октобра 1864. године“, већ: „Он је угледао светлост

ножицу, подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите о његовим ципелама и само о његовим ципелама, и ни о чему другом до само о његовим ципелама.

повод тој мојој одлуци, да ли баш то често задизање сукње, налазећи да је лакше задићи сукњу но свући панталоне, према чему панталоне гарантују више безбедности, извесном делу тела који родитељима и учитељима обично служи као средство за

Врло бих се радо завлачио и под сто за време вечере или ручка, кад је било гостију. Боже, да сам само тада разумео, чему ли сам се све могао научити приликом тих својих екскурзија!

Да је код професора било мало добре воље, они би баш у томе, што никад не одговарам на оно о чему ме питају, запазили код мене известан политички таленат, али они то нису опажали и ту је лежао заметак свима

Уосталом, ја ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?

Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупрео једним бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се врло често у школи

Овакав професоров начин опхођења са нама имао је ту корисну страну што смо се, готово мимогред, много чему научили. Тако, на пример, научили смо да свиња грокће, да орангутан има црвено задње лице, да крава тели (једва си

у тој науци нема немогућности, кад она из познатих количина изналази непознате а из уображених добија реалне, онда по чему би у математици био немогућан и овакав задатак на пример: „Кад је шофер господина министра социјалне политике стар 40

рећи ће вам да не признаје да је равна, па ће најзад, у тој својој негативној упорности, ићи тако далеко да ће и оно чему вас је сама она учила спорити.

Боже сачувај! Објашњава нам физика на исти начин и све друго о чему смо ми дотле имали чисте, јасне и здраве појмове.

И учио сам, али зар сам ја могао савладати оно на чему су толико њих сломили своју снагу — зар сам могао измирити љубав и рачуницу?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ето, упамти овај догађај... То је у вези са оним што се баш сада одиграло на друму, о чему ћу ти доцније говорити. После два дана дошло је наређење да кренемо на границу, према Бугарима.

Одело им поцепано, шајкаче нагореле. Официри се ни по чему не разликују од својих војника. Три месеца тукли су се без смене и одмора. А сада су оставили земљу и мртве другове.

— Добро, а на чему ћеш то да напишеш? — На једноме исцепаном листићу из „Правила службе“... А то ћу исто казати оној двојици.

Људи иду туробни и ћутљиви. Главе су им клонуле од умора и сваки гледа преда се. А и о чему би разговарали... Прошлост њихова остала је са оним лешинама, садашњост је очајна, а будућност неизвесна...

Ако ли који војник падне од умора, морамо га носити до прве њихове станице. — Како, чиме, на чему! — чуди се Живадин. — На кркачама!... Или да их повежемо коњима за реп!... — Лука опсова нешто на рачун Италијана.

Нагађамо да ли смо већ заокренули око јужног дела Грчке. — По чему знате? — пита један стари поручник из коморе. — Па ево — поче Душан да објашњава — ми сада идемо доле, наниже, ка

Када су заробљенике одвели, питамо га у шали, о чему су разговарали. А Исак важно одговори: „Кажу кипислцауф“. Нико од нас није умео да растумачи ту реч, те почесмо да му

— Бојим се да не будеш љубоморан... — Море, људи будите озбиљни! — нервира се Драгиша. — Шта она зна о чему ми говоримо! — одговара озбиљно Топлица. Она само види да је Живадину одебљао језик.

— Да. Одбили смо два јуриша... — Двадесет девети пук! — чудио се командир. — Да. Двадесет девети. Чему се чудите? — Како да се не чудимо, кад ми је двадесет девети пук код Лесковца заробио батерију и побио војнике.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

најслободнијег превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији стан; Да ли ко зна Чему сва жалба мога сна, Да ли ко зна? Да ћу умрети за који дан, Загракну гавран вран: Човече који умиреш, Да ли ко зна?

Али и сама естетичка идеја на чему се расцветала! Згрозили су се усамљеници на помисао науке да је њихова верска екстаза храњена стално њином полном

Као и много чему другом, и откровењу је нужна нарочита атмосфера: атмосфера откровења. Хоћу да кажем да оно што се зове животом

ми је свеједно што ме се више не сећају или презиру; цело њино тело је измењено за три године, до последње ћелијице: у чему је онда продужење личности!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Већ су и најстарији сунцокрети у ливади заборавили када се њихов далеки предак заклео на верност небеском цару. А чему и да памте? Зар сунцокрети не постоје зато што постоји Сунце? — Без сунца не би било ни сунцокрета!

— рекли би након сваког Белковог подвига, избегавајући да га приме у свој круг. Узалуд је несрећни Белко размишљао у чему је његова грешка. Узалуд се зарицао да ће бити бољи!

Уз следећи брежуљак једва је успео да се попне, а био је то брежуљак какав се за мравињак само желети може. Али, чему мравињак, ако у њему никога немаш? Као ледена вода обливала је Белка самоћа, кад зачу неко дахтање.

Живот се настављао. Истина, нешто спорији и сетнији но у другим мање срећним земљама. Чему хитња? И ходом мрава и трком антилопе стиже се истом крају!

Тако се Царсвто подели на дневно и на ноћно, мада нико није знао у чему се састоје Цареви важни задаци. Можда је то било устајање? Доручак? Одмор након доручка? Мењање кревета?

— Ваше је да ме јурите, моје је да бежим! — каже, пун презира за подмитљиве судије и стражаре. Чему се судије љуте? Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава! — Ко зна шта би радио бог да ђаво не постоји?

То је чувено сусеткино благо, значи? Дијаманти и рубини, царске минђуше и краљевске наруквице — о чему све није причала каса у ноћи док је над кукурузима растао месец, а из града допирала потмула бука трамваја.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

већ била у знатној мери осамосталила, али између ње и колектива постојале су још безбројне присне везе, она је у много чему била у пуном складу са колективом.

борити и сами кнезови, већ створени лик издајника служио је као моћно оружје у борби против свих опих који су ма у чему и ма како подржавали Турке. Као такво оружје служио је овај лик и у XВИ веку.

“ „ Мили боже, на свему ти хвала!“ и за њих — мада и они на свој начин истичу значај онога о чему песма говори — не може се рећи да су лепи.

Оне су — најчешће — обичне, „кратке и једноставне“, у једном или два стиха, и казују „чему је што слично без икаквог, даљег описивања“.

У општа места иду и описи одела, оружја, опремања коња, мегдана, бојева, лепоте. Они су у много чему веома слични, али у неким детаљима ипак различити.

се брзо један за другим у истом повољном положају, упућују — као да се лоптају — један другоме: „Што сад мислиш, чему ли се надаш?

Народни певач то скоро увек подвлачи. Но кад поближе осмотримо ту господу, видећемо да су она у много чему обични сељаци. Југ је не само отац него и старешина, типични домаћин чврсте и цватуће породичне задруге.

се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по имену моме: ево т̓ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга

се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, бурму позлаћену, по чему ћеш мене споменути, а по бурми, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја

се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, копрену од злата, по чему ћеш мене споменути, по копрени, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја

Али злата, ал' бијела платна: немаш чиме на ђерђефу вести, немаш чиме, ал' немаш по чему?“ Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болани Дојчине, доста има љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста

љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста злата и бијела платна, имам чиме на ђерђефу вести, имам чиме и имам по чему; ал' да видиш и друге невоље!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

А зар је лако наћи такву хајдучку дружину? Једнога дана за Стрицем у логор доскита и један незван гост, који ни по чему није спадао у ово одметничко друштво четвртошколаца.

Од ове би се јаме могла начинити Жујина тајна кућа. Мачку није требало ништа даље причати, одмах се досјетио о чему се ради и већ је излагао свој мајсторски план: .

и овлаш посуше сувим лишћем, а како је ископана земља већ раније била склоњена у једну оближњу удољину, сад се ни по чему није могло опазити да ту има било шта сумњиво. Свуд по шуми било је сличних гомила сува грања као и на томе мјесту.

— грмну Николетина као из каце. — Немам о шта сабље крвавити. — Богме ће уча имати по чему другом прашити! — злурадо дочека кнез. — Их, алај ће бити дреке!

— А ми чувамо село од усташа — дочека Мачак — зато смо наложили ову ватру. Кад је зачуђени пољар чуо о чему се ради, он се надури: — А како ви то све без мене?

— Шта је то? — упита учитељица. — Ехе, нешто о чему теби ни причао нијесам. Погледај. Размотао је оне крпетине и поносито испружио руке као да показује новорођенче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас. А то недознано је По чему се они светом блистају: Или к првоме свету са својим дотицањем, Ил' му што на близу им стојећи служе Просветљују се.

Веште и бистре очи томе ваљаду да прознаду што у чему лежи; много је и преварно; доста многи узалуд и троше се и копају, ал’ и опет не одстају се тога им заметна посла,

По нашки: Намет с камења. ИГРА ДАВИДОВА Прости човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и порази га Бог, те погибе!

да разреди да и сам облакша те не смета језика, и људма нека је наслатко слушати и примати разбирајући им по реду о чему је приказивање. Ни то може бити да се хамбар жита саспе у један џак и однесе се.

Кад се с туђоверцем о чему пачаш и натпиреш, добро му меркај на речи, те што се за нас лепо свиди, улови од њега за своју потребу и занеси га.

А гледните и о том чудну божју над људма милост. Ето што је ваш светски суд: ако у чему ко смртно скривио, док се сам не искаже по други сведоци на њега смртни суд не може изаћи.

сами знамо да је тако: кад људи оговарају кога хрсузина, крв ника ли, лажу, мусевеџију ли, или блудника, а и ми смо у чему томе шувртни — стога стинемо и све нам се чини да оно за нама се говори, те сећамо се свога зла: на другога се указује

Зато, кад те која туга по себи, с другога ли снаходи, не тужи ни вичи, зато кад ништа не осећаш да си сам о чему ником скривио, ни Богу ни људма, чекај конац!

Свој род и племе презирући, ја како бисте туђине невернике и своје вам душмане прихватали и помогли у чему се може и потребно је? РИБОЛОВ ПОСЛЕ СМРТИ Идила При мору, на риболовитви, дође Христос пак непознано к апостолом.

И хоће војевати на нас. Могу нас и помало и из овога царства протерати, а ако ли их сад наказиш и у чему сакате их оставиш да нису собом вољни, у тому моћи ћемо ми њину земљу сву достати и очевину им освојити себи.

О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ. Провиде свети његово враговство о чему он шије, јер хоће да га жива преда у руке ономе Амири цару турскоме што му оца ослепио.

Еда нејмате својих домова, ако имате што о чему разговор, своју коју ли лакрдију збијати хоћете по себи? Заир божију цркву подништо држите те и побожљивим мучком

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

„Молила ме да ти ништа о томе не кажем!“ — „Их, болан брате!“ вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом. Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.

кући прави лом због играња Зониног, за које стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.

нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка Дока је, као и свака радознала женска, могла инстинктивно, а и из дугог

им то није помогло: тетка Дока је, као и свака радознала женска, могла инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била... — Ласно, мори, за тој!

Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. — Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока.

“ и опет страшан смех одасвуд... Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе да види чему се то смеју тако силно. Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју. Погледа и Мане на ту страну.

Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том. Каже му Мане у чему је ствар, а Митанче, наравно, одмах пристане.