Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети... Он погледа у кмета. — Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? — Зар ти ниси ово украо? — Украо?... А од кога, наопако?...
И уђе у кућу. Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима... Лазар изиде за њим. — Чика Машо! — Ој, роде. — Право ми кажи; јеси ли видео Станка? — Као ово тебе сад! — А је ли и она била у кући?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
В Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру. Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година.
В Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру. Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година.
— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика Гавра. Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. Ето опет слушкиње.
Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите
ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати. Само да најпре пошљем по мог тату.
Не зна се ко је ђувегија. Љуба је млађи, а чика Гавра младолик. Дође госпођа Перса са синчићем. Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је!
— Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије. — Тако смо и ми ради, — рече Љуба.
— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра. — Ви сте на добром месту. Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.
При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу. Но вино је добро било, сремско. Мало се разгрејаше.
Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати. Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали. Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе
— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић. — Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра. — Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.
— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра. — Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
још икада навратиш у ову њиву, бићеш затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда ће се и чика Брко за поједене кукурузе с тобом обрачунати. Узеће ти само кожу и од ње начинити бунду и шубару.
— Так, так, так-та-рак! — куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на сланину! Изволи само!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Данас ти је — деце ради Стари ловац опростио. Што је за српску децу Чика-Јова, за америчку ће, нешто касније, постати доктор-Џес (Геусс).
Јер, шта за једног основца може да значи оно Чика Јова Змај, које је прилепљено уз бројне песмице. Мени је то деловало као штампарска конвенција, или графичка шифра...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српска књижевна задруга издала је две илустроване књиге његових дечјих песама: за мању децу Чика Јова српској деци (Београд, 1899; ИИ издање, Београд, 1909)87 и за одраслију децу Чика Јова српској омладини (Београд,
дечјих песама: за мању децу Чика Јова српској деци (Београд, 1899; ИИ издање, Београд, 1909)87 и за одраслију децу Чика Јова српској омладини (Београд, 1901).
Сремац, Стеван - ПРОЗА
) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пруге за Вишеград, војаци Јелачић-регименте, зеленокадераши, трговци, пјесници, претплатници на „Зембиљ“ и поклоници Чика Љубе Ненадовића! Не, нисам одмах навалио на књиге, био сам за то исувише млад.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Израиљке? — Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја. Имала је једног чика, филишћанског најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Доле алијенација ватачине! Доле кожни дивани! Уа, либидо! Уа, фрустарације! Читајте чика Фројда само као стрип! Када вас неко упита да ли знате шта о њему, кажите да је он, у ствари, норвешки научник и да се
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И њему Мјесец поможе радо, у блиском тору освијетли стадо, а Кудра скочи. „Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава.
Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари, сједи са жапцем у млакој бари и слуша пјесме уз фењер жут.
Потребни: фењер, сабља и пушка. Који су храбри, нек брзо хрле! Адреса: Прокоп, код чика-Крле ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ Потребан шаптач у нашој школи за неке ђаке.
НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. Позор! Јуче ми њоме разбише прозор. Весели стрелац нек ми се сврати, да му је чика у реду врати. Срђан Оклобџија, бивши тобџија.
ИЗЈАВА У школу идем, с бригом се спремам, лекцију не знам, јер књиге немам. На Карабурми, код чика-Васе, јуче ми буквар појело прасе. Изјаву дајем пред светом целим: сваку ћу двојку с гицом да делим!
Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.“ Начиним тако слику, у поље носим трком, кад ево чика зеца, презриво мрдну брком: „Купус? Подвала чиста од првог до задњег листа! Зар код нас то да прође?
Овамо песме с цвећем и травом, јер си платио главом! Бежао Мирко Шарчевим трком, пред чика-Вуком са дугим брком, сав се претвори у зној и пену, док се, напокон, у задњем трену, скоро укебан — иза сна прену.
Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће.
Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована.
Пред њим сам, браћо, запањен стао: „Где си ми, дете, куку и јао?!“ „Код чика-Миће крушке сам брао.“ „Шта ћемо сада, мезимче моје, видиш ли ове другове своје Кажи ми сада: најбољи ко је?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па?
ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па?
АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па? ПРОКА: Е, видиш, тај чика Риста имао је четири сина: Спиру, Бошка, Тасу и Мику. То су, видиш, ове четири гране што иду наниже. АГАТОН: Видим!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи. Код нас би сто пута побегла. А она јок, као да ме чика. — Помози бог, снао, кажем ја. „Бог ти помогао... А отклен си?“ — пита она мене.
“ Позадина је била нашим успесима. Сви су веровали да смо сада у стању и на Бога да ударимо. Само се чика Миладин љутио што нисмо наступали енергичније, да и Поћорека ухватимо. Онда је причао како је он ратовао са Турцима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мирише свеж ју трењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним И звонким гласом, чика кос... Милина, не може човек сит да се надише!... После дуга путовања, стигоше цркви.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
могу ли да се сетим сватова, кад се женио Милан Црњански, и кад сам и ја дошао у Итебеј, из Темишвара, па су ми се чика Игњатови ајгири отели?
Иначе, Цвијановић је био леп тип нашег старог књигољупца и ја сам, у његовој кући, међу његовом децом, као неки Чика Јова, одседао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика-Мити прво кажи: Добар дан. Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена.
Брз одговор сваку недоумицу пресеца: Сат то утврђује помоћу сунца или месеца. Зар и он Ко чика Антон? И он И још сатова милион! Кад је поноћ Месечева помоћ Не само да је згодна Већ и неопходна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У зору закукаше две жене. Зна за ким. Нарицање га извуче на улицу. И он, као да је убица што се каје, као да чика свој страх, пође ка кукњави. Застаде код Велике чесме, за целу човечју висину укопане у земљу.
— Зар ти нисам рекла да ти моја ћерка неће кућу оставити пусту? Јесам ли ти рекла, мушко! — Маше рукама, прети, чика, па изјури напоље. За њом, шарке отегнуТо циче. Врата се приклопише лако лупнувши.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу се смењују безмерја заковитланих, узнемирених светлости а кнез Михаило јаше,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Слушајте ви, чика Мишо — рече он кочијашу дрмајући га снажно — за Бога јединога, зар се бар ви не можете толико савладати?
И тако смо се пели и скидали увек кад би чика Миша заспао. Ја сам, чини ми се, напред рекао да сам човек врло болећива и мека срца.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЈАКОВ: Е, гле молим те! ЈОВА: Јест, јест, чика-Јакове, јер ја сад знам боље кривични закон него ма који касациони судија.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Сонет“ си — то се види; Ал’ не види с’ Петрарка. »Стармали« 1888. ЈУЧЕРАШЊИ САМ У крчму смо сели Ја и чика Сима; Једну ицу, две ли Добра воља прима. После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô.
После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô. Он је човек срећан, Увек слатко спава, — Али мени данас Нешто бучи глава.
То сам прислушкивô. Ту ј’ заклетву јаку Чŷо и чика-Пера, На кукавног Лаку Напујдао кера — Ето ти малера. Затрча се зéља Отпуштен са ланда...
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ех, дабогме да смо имали успеха. Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача Ида...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рововац груну. — Добро је. Сад ће чика Сава рововац да успостави поредак. Хајдмо даље. Шта је било са том женском? — Каквом женском?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у улози домаћина, прослави моју промоцију. Дођоше и други моји рођаци, и чика Андрија из Цириха. Не могу, а да о њему не проговорим коју реч.
Од барона Питела не беше одговора. Ја причеках на њ још који дан, а кад ни онда не дође, написах писмо чика Андрији да се обазре за мене у Швајцарској или Немачкој, опростих се са мојим професорима, попаковах своје ствари и
Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!“ Тај гром било је једно препоручено писмо мога чика Андрије.
упућено генералном директору машинске фабрике Аугзбург-Нирнберг, познатом градитељу гвоздених мостова, Рипелу. Чика Андрија ми саопштаваше да ми је Стодола, пошто се претходно код професора Фингера о мени распитао, израдио намештење у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН
ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА
У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА),
СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН
ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА
ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ
ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ
(ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ
СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО,
ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА), ВЕСЕЛОСТ 57 ПОДАЦИ О ПИСЦИМА 58 ХРОНОЛОГИЈА ПОЧЕТАКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ (ОД XВИИИ ДО ПОЧЕТКА XX
Управитеља Текелијанума и српске школе у Будиму, покретача и уредника Радована, Стевана В. Поповића (Чика Стеву) (1845–1918) Ђорђе Натошевић је такође приволео писању за децу.
А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица. СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство? Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Испред њих играјући момак Коста који их је звао. Чује се из далека песма: Истамбол да чика рир кете налва, Кете налва гитилер, вај, кокона!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који ће можда скоро доћи, о чика- Тодору и његовој реткој племенитости.
Твоје родитеље људи узимају за пример породице радне и напредне. Чика Јовину ведрину спомињу људи и деца. Твоја мати важи као узор кућанице.
— Како по крви? — Не знам то сасвим одређено, али без крви се не може бити ништа, то ти је ваљда јасно. Чика Јова, наравно, за јеврејство нема одговорности. Он је наша крв, наш адет, наша глава и срце.
Ђаво би нас знао, хоћемо ли то кад поправити. Али то сад не спада на ствар. Дакле, ако чика Јову издвојимо, остаје фрау Роза. Зна се, Милане, сад већ давно да је она непокрштена Јеврејка.
Од момента до момента, увуку на неки начин у то и домаћина куће, чика Јову; и паланка тад мора да прими чињеницу да у тој заједници влада ипак неки склад.
— Павле је на тужну вест одмах променио план путовања, и повео и Миланова оца, чика Саву. Фрау Роза се препала од нечега на што никада није мислила, и дала је од своје стране лепу своту новаца за Милана.
Иначе је чика Сава стајао устрашен и од чудног града, и од страшне клинике. — Ту сам ја, тата, још пре месец дана пролазио у белом
Умирила га је много реч Павлова: — Ја остајем с вама, чика Саво, и годину дана, ако треба... Милан је ваш, али је и мој.
— Чика Сава није више излазио из собе. Кад је пало вече, дошао је и Павле. Миланове очи затворене, кркљање непрекидно, загуш и
Болничар опипа било и рече тихо Павлу: — Највише још један сат. — Павле на то седе, па скочи: — Чика Саво, ја не могу, ја нећу, не могу да гледам издисање Миланово. — И изађе. Несрећни отац Миланов је могао.
Он је стигао на погреб истим возом којим и Миланово мртво тело и Павле и чика Сава, али не знајући с ким путује. На перону, кад је изишао из последњег вагона треће класе, одједаред је сагледао и
Фрау Розе нема; биро је затворен; собе пуне кофера и путничких торби; јединац син и наследник је енглески поданик: чика Јова остаје на гробљу потпуно сам. Другови се срдачно руковаше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али Мића се намршти и приби се на моје груди. Ја га умирујем и кажем како је чика добар човек. Осетих неку топлину у души, што се ово нејако дете са поверењем предаје мени, па га помиловах.
Он ми се обрати шапатом: — Ко је овај? Рекао сам му да је тај чика добар човек, тако нешто. — А зашто носи оно? — и показа на капу. — Зашто?...
— А што? — опет ће он. Рекох му да буде миран и ћути, јер онај чика не може да тера кола. — А где су коњи? — запита полако.