Употреба речи чучали у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Код улаза, Исакович виде гомилицу, неких, кочоперних, стараца, који су чучали, и, на оно мало сунца, споља, грејали леђа. Једва су га удостојили мало погледа.

Тај чичица, са жбуном седих длака на грудима, причао је нешто онима, који су чучали око њега. Кад га зовнуше, поче да посматра, мрзовољно, Исаковича.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Између прагова две црвене бубе изводиле су своју љубавну игру, а на жицама пуним брујања чучали су врапци. Протеглих ноге и прстима додирнух глатку врелину шина.

Рашида и ја смо чучали иза ограде и посматрали их. Они из баште нису могли да нас виде, али ми смо њих видели сасвим добро и то не само оне

Ни трага од ње није било. Била је недеља и људи су се одмарали, тако да је плажа била готово празна. Једино су пецачи чучали уз обалу и њихови ликови посматрали су их окренути наопачке на тихој, готово замрлој Тиси.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— рече Траило. Иако уморни, гладни и жедни, војници запеше да рију. Док су једни копали, други су чучали, држећи у крилу гранате и шрапнеле.

Около су чучали војници. — Е па, знаш, и право је да и ви мало омиришете барут. — Ама, имамо и ми тога... — Знам, знам, само мало

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао. Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности