Употреба речи шала у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Молим те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под старост останем без куће и кућишта!

— Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући... Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало храпава, заједљива... Сиромах старац!... А данас му дође да се и он мало нашали...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но холо славољубије! Колике је паметне обеспаметило и островидне ослепило? Орла за пријатеља имати није шала, то лепо звечи!

Дâ бог те и други оздрави. Тада ти се обојица освесте, и начну овако између себе говорити: „Брате, није то шала, пустиња је ово! Ми смо овде један другом у невољи и отац и мајка.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Рака се трже мало, па поче лакше: — Не велим ја то, Стеване, боже сачувај! Него, брате, упропастише ме. Није шала онолика штета! — Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. — Хоћу, брате, да ми се потра осече...

— позва га Мато те пође. Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече: — Девет пута, мој куме, није шала!... — Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...

— Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме. Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!... Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.

« Таман разговор и шала у највећи јек, док ето ти момка трчи као без душе озго к механи. Смотри га ћир Трпко, па истрча на врата и још чак

— Нећемо ја! — прихвати неки Јован травар из горњег краја. — Није то, болан, шала, закопати нахоче у сеоски потес!...

И тако Симица и Марјан присташе. Сад се тек отвори жив разговор и шала. Њих два попише унапред поприлично напојнице; а већ сутра, кад се све сврши — биће још.

Најпосле и да нађу јаругу, али — брест? Може бити да му се већ ни корена не зна... Кад је себе то било, није шала!... Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је. Аја! Баба ништа не чује.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Све што ти он рекне - речено је. Он никад није луду реч изустио. Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац. Савете је давао озбиљно, укоре благо...

Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају. Разговор им паметан, шала уљудна. Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим. За њу се у то доба није ни знало.

, итд. За разговором дође шала, за шалом игра... Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као

Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи: Хајд̓, хајд̓!... Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.

Зар нисам?... — Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. — А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. — Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш!

Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли. Преста шала и смех. Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.

— рече Иван. — Како најма! — Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... — То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. — Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. Сви се убезекнуше.

Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком. Његова жива прича и ведра шала расположи све. Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...

— јекну Суреп. Али се нико не одазва... Наједаред побесне све. То више не беху људи него љути рисови... А није ни шала!... Заврзан је био душа голаћа... Више нико није мислио о својој глави...

Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије. Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. И дочекаше га као војводу.

Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила. Више се ни Заврзан не насмеја. Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.

Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика!

Није шала, као нека госпођа! Па каке су јој оне хаљине, па како иде!... Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.

Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа. Из тога шала провириваше јој лице као из неког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што?

пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући и казати им да је то све шала и да сам их ја хтео мало поплашити. После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Па тако и урадише. И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро! Није шала, владика; онако строг човек!

— грми гђа Перса. — Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... Није то шала — ићи пред преосвештенство! Ваљда сам ја То научио! А какве сам среће, још могу ја бити крив!

Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак »луфт«. Није шала, неки’ три сâта издржавати к’о неки »фусбад«!

Умал’ мене нису обријали! — »Ово је или хотимична превара, или — вели екселенција намрштено — или незграпна шала са мном! А то ми ни једно није мило, оче Кирило!« — Ћиро, Ћиро! — ...

И њега сам се сетио на путу, е, а како га се и не би’ сетио!... Наспело ми да се мало провеселим. Није шала, толико већ време све у некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.

Сутрадан разиђу се. Љуба се срдачно од Јулке опростио. Кад дође кући, почне озбиљно да се мисли. Није шала, тако лепа девојка и две хиљаде форинти! Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.

Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат. Са такве висине пасти није шала! Јурату не заповеда полиција, ни варошка кућа, никакав суд, само краљевска табла. Сабљу може вазда носити, а и мамузе.

Африка

Али сви познаваоци, и Н. и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица. Иако је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена

Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Но ви знате да сам ја у служби, ја сам зато од магистрата и послат, да вас у варошку кућу водим. ЈАЊА: Свако и шала проклето ди-ј човек у нестрећа. О талас Јања, о талас Јања! МИШИЋ: Мислите ви да ја шалу проводим? Ту се ви варате.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије. Није шала свој дом распродати, напустити, ни за половину цене. „А зна да ми, Исаковичи, нигде нисмо били срећни.

Него треба, снашо моја, да се једном, ја и ти, порвемо, на ледини, па да се прочује Рума!“ Ђурђева шала хтела је да буде скарадна, али његова мисао то никад није била.

је, каже, викао да он зна да би они, Исаковичи, да могу, цео Темишварски Банат у Росију пренели, али да ће их та шала скупо стати. Ако дозна да наговарају људство да се у Росију сели, све ће их, ту, на тргу, пред Командом, повешати.

Павле га онда запита отворено: где му је жена? Трифун је сад одговарао мирно, без стида, као да је то нека шала. Вели, отишла је у госте код оца, капамаџије Гроздина, у Руму. Одвела је и децу.

А кад се смејао, са женама, и у њеном присуству, побринуо би се да сваки осети, примети да је све то само шала. Кад му је жена била присутна, ни једна друга није постојала.

Смрзну се руке у попова, па испусте дете. Иако је то била глупа шала официра, дошљацима се чинила вероватна, јер се препричавала, са озбиљним изразом лица.

Та то је била шала! Није Дунда села њему у крило, у кошуљи! Није он могао, није имао ни времена, да то спречи. Откуд би било могуће да

Пошто се Павле није одазвао на узвике Шевичеве, Шевич му је добацивао низ громких шала, које су у ствари биле низ увреда.

Что с Вами, књаз? Костјурин је то рекао, у шали, случајно, али је то било опекло Исаковича, јер је то била глупа шала Шевичева, који је био, тако, назвао Павла, приликом првих, фамилијарних, посета.

Чинило се да је у недоумици, шта да мисли. Је ли то што је капетан рекао, немоћ, или глупост, или шала? Шала на рачун његовог питања? Костјуриновог питања?

Чинило се да је у недоумици, шта да мисли. Је ли то што је капетан рекао, немоћ, или глупост, или шала? Шала на рачун његовог питања? Костјуриновог питања?

То је, каже, траг пакла. Жиг нашег порекла. Шала Нечастивог са људима. Предлагао је пуштање крви, Петру. А кљукао дете, неким прашковима, и давао му мака да спава.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кажу да је „шалу Бог оставио“. Нашалиће се и на рачун „светог владике“. Даље, њихова је шала друкчија од ерске: ерска је шала махом убојита, оштра, кадшто проста, док је бокељска шала блага и финија.

Нашалиће се и на рачун „светог владике“. Даље, њихова је шала друкчија од ерске: ерска је шала махом убојита, оштра, кадшто проста, док је бокељска шала блага и финија.

Даље, њихова је шала друкчија од ерске: ерска је шала махом убојита, оштра, кадшто проста, док је бокељска шала блага и финија. По врсти шале више се приближују подрињским и ваљевским крајевима Србије.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Дакле, ви сте удајом престали бити девојка? РИНА (увређено): Али, господине, ако је то шала, врло је неукусна, и ја... АНТА: Будите стрпљиви, већ прелазимо на саму ствар.

РИНА (опет прилази телефону, али не маркира још бројеве): Слушајте, немојте ми дозволити да правим узбуну; ако је то шала или ако сте превидели... АНТА: Али ко би се тиме шалио! Мислите ваљда мени је пријатно што сам га видео.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг. А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и

— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.

Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.

Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи. Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски.

Сва је нада још у Шамики. Шамика је већ правник у Кашови. Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— Остао си нешто дужан. — Слушај, нисам знао да ћу се оволико задржати? Осамнаест година... Еј, није шала! Погледај, обојица смо оседели! Шеф га је и даље гледао без речи, као кроз мрену. — Колико сам дужан?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Како ћу? — Удри ти мене, или боди, како год хоћеш, ја ћу се само бранити!, — Нећу, ни дао бог! Ово је, да-ти, шала! — ни ако узоћеш — дода Крцун да га подражи... — Зато ти Јанко каже: „Удри гдје хоћеш!“ А-ну, почињи већ!

Било је пак у њихову причању и владичинијех досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не?

Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача. Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од света. Њене другарице удале се вајкада, а она сирота... ОТАЦ: Ја знам да је тако, ама што ћу?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

немају — али довољно је да се те личности сусретну да би се заволеле, закавжиле, ушле у одговарајуће међусобне односе. Шала и смех, од којих се искри овај текст, нису друго до громко вино те слободе, најслађи плод људски безбожног односа

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Стоји ли већ и у новинама? МИЛЧИКА: Те како стоји! Коса мора да вам се диже. Шесет хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И то је оно што се допадало у његовим путописима: лака филозофија живота, добродушна и ведра шала, љубав према људима, према слободи и правди.

Бачванин родом, из краја где се шала увек волела, он је и сам био врло духовит човек, вазда готов на досетку и каламбур и епиграм.

1883. играна су у Народном позоришту два његова драмска дела: »шала у четири чина« Два цванцика, и комедија Подвала.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Али напослетку, кад Јова рече да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику. — Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака! Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци

гора цела помакнула, У људе се дрва прометнула, Тако љуство ка мене нагрну, Ја га згледа, па од стрâ претрну, Није шала, мој премили друже, Така чељад, а тако оруже: Овај носи са Олимпа камен, Онај, брате, с Еликона пламен, Онај оду

у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури

Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа големе, Ватрене мисли чињаше се шала Што онај пут на њему ја доживи, Премда се њему срце увек диви. 42.

не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.

Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и

46. Но стид ови брзо преста, Брзо с' мома рашћерета, Малко стаде, али сместа Започе се шала клета: На крилу му цура цупка, Па се с њоме грли, љупка. 47.

47. Још он пита злато своје, И ту малко стаде шала, Да му каже, колико је Драги досад већ имала. Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48.

Он с' кâ дулек о тле сјури. — Ал' већ мени срце зебе, Ваља, богме, да се гребе. 141. Није шала, мрак је свуда, Госпа јетка и опака; Ја већ виде доста чуда, Може бити јоште кака, Може јоште и менека...

А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала, Увек беше од те већа, Ма им увек лоша срећа, Па сад они — „Брже вина!

Ту је једна, другом грли другу; Спава јунак, здраво се умори, — Није шала ваздан држ' по гори. Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња!

Али пуче једна пушка мала, Пушка мала, ал' још мања шала: На њу Туре шчека Милутине, Замрси му мозак у тиквине; Звекнуше му празне бакрачлије. Али јако дође најстрашније!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Присилно наоружан тешком гранатом, калајџија одједном осети да ово између њега и Рожљике више није шала, први пут није шала, и да се нешто коначно сломило или међу њима двојицом или можда у читавом овоме шашавом свијету,

наоружан тешком гранатом, калајџија одједном осети да ово између њега и Рожљике више није шала, први пут није шала, и да се нешто коначно сломило или међу њима двојицом или можда у читавом овоме шашавом свијету, по коме, ево, поћоше

За Пантелијин случај влада посебно занимање: није шала, бабац је признао да је било што је било, а и снаха је, каже, напаствована, али се, ипак, некако отела и побјегла у

Заценут од прикривена смијеха, Милош крену даље. Ова шала растеретила га је за читав дан унапријед и он, олакшан, разведрено стаде пред своје команданте батаљона.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А остале је пецкају, питају: да ли је скоро снивала мужа? због кога истрчава? Па да би шала била већа, почну је дирати за Марка. А Марко чује, мило му, па се чини невешт и само виче: — Жене, брзо! ...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и лакрдија године 1894; та књига је поново издата 1922, па по трећи пут 1952.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Особито ми је мило, како Велимир уме да прави кур. ЉУБА: Е море, Париз! Није шала. 9. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево фрорнес. ЉУБА (узме служавник): донеси један и за фрајлу Пијаду.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мало затим ПЕРСИДА). ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила. Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником

Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам. СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.

(Добро је кад је и слуге не познају, тако ће видити да није шала, пак се може како поправити). СУЛТАНА: Орјати, ја сам у мојој кући.

ПЕЛА: Ја нисам ништа крива, милостиви господине. СУЛТАНА: Ја сам хотела шалу проводити, али ми је шала зло испала. ТРИФИЋ: Немојте ми главу забуњивати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Стари Маркс навија за Ану, један шофер се жали на свог газду. Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире...

Стари Маркс навија за Ану, један шофер се жали на свог газду. Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?

“ То рече, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право, на страну шала; а и ти, лијо, баш си будала!“ КРАЈ Шта даље беше, какав је крај? Причаћу и то. Послушај!

Ти што се туђом невољом сладиш бар сада посо користан радиш. Ливаду штитиш, то није шала, кад чича дође, рећи ће: Хвала!

Стајао на самом прамцу, као свећа, прав и крут, крстио се и чудио како лаћа знаде пут. Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут.

брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе. (Цица је, знате, овдашња мачка. Толико о њој. Тачка!) Онда је . . .

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Знам кад од онога грешнога Симе Јовановића наплати двапут меницу. Кука онај и преклиње, нија шала 22.000 динара. И платио човек, али му овај није вратио стару меницу па је извукао и наново тражи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пожури, воз само што није пошао. Милутин окрете главу на другу страну, јер није волео да се шала збија на његов рачун. Али ипак, кад Милан пође у своју батерију, он му добаци: — Милане, Мико, Микице, пожури на воз.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Браћа ти се покривила, тебе не било!“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!“ “Ол је шала, ол истина, и ја говорим!“ 236.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Могла си да будеш краљица, а бићеш дроља!” СОФИЈА (загрли га): „Ах, Франц, опрости ми, Франц, то само шала беше с моје стране!” (Загрливши га, извуче његов мач и, с исуканим мачем, који у њега упери, брзо се одмакне.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ЛИКОМ ДАНТА 48 ЉУБАВ 50 ОЧИ 51 ВЕТРИ 52 ЕТЕРИЗАМ 54 КАРИКАТУРА 56 БОЛЕСНИ ПЕСНИК 58 НОВА СЕРЕНАТА 59 МОЈА РАВАНИЦА 61 ШАЛА 63 ДОСАДА 65 ПОД КРКОМ 66 НА УЛИЦИ 67 СМИРАЈ 69 ПЕСМИЦА 71 НАРОДНИ ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА

Једине драге пред којом клечим, јер на њој не могу ни моје блудне горке очи невеселе да оставе трага. ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за мене. Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене.

Станица: да није била дата. Сећам се да је долазило, док сам ја био тамо, и до озбиљнијих шала него са Турцима. Неколико пута немачка Команда на станици у Оршави урликала је преко телефона, тражећи неке

Све је то, наравно, шала. Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су. Теза је да је прави војник, професионални војник, кукавица, а сваки

Они, уопште, кад се деси каква шала, дуго, дуго, испредају из ње. Господин Фан‑Донген научио је од Париза много штошта. Не да слика.

И нама је досадно, зар не, и Косово, и јаук, итд., све? Та то је била само шала. Треба већ нешто ново, ко би још спомињао ово, крв и срам и рат.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест. Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...

Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче. Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу

варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.

јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... И ја задремах, па се прућих у комишину.

Имао је само једну добру особину: волео је шалу и понекад је сам заметао смех међу друговима. Од тих шала најволео је оне, које су се некако врзле око сукње... Шта ћеш му — момак је!... Али му је најпосле и сукња омрзнула.

знаш... поче он да муца, а видело се да му није најтоплије око срца, чим кмет помену капетана. — Хм, шала ја, пресешће ти... рече кмет и оде.

Ту се створи доста разноврсних планова, а уз њих, дабогме, падне и по која лепа шала на чича Перин рачун. Ко зна шта ли сад он ради?...

И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци. И одједном — ево!... Али откуд, откуд... кад се то почело ?...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Знаш, откако сам се решио да будем народни посланик, а мене све онако нека туга подилази. Није управо ни шала! Велика сала, па ту клупе, па пуно људи, па министри; па онда ту публика и народ и сви вичу, на пример...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска! Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. А то баш нису требали да раде!

— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... — Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше.

— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... — Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!

Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.

— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити. Ето, ти двеста... — С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Они су се надали да ће Немачка бити Имачка Ал пошто дизање утега није шала, нити играчка Повремено се враћају у околину Пљеваља Где све, ко и обично, шкрипи и где ништа не ваља!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВИ ГЛАВАРИ Кажуј, бабо, рашта си лагала, ал' на нашу душу под камење! Није шала што си учинила: помутила три мучна племена и крваву сабљу извадила!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка. И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики: — А мори, што гледаш, шта стојиш ту?

Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније. Све се ослободи и појури.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Настала су опет добра времена“, говораху они, трљајући весело руке. Није шала толики народ, таки пазар! Од принципова времена тога не би, јер бјеху мутна времена, да се слабо и знало кад је Божић

И без тога, (као што је познато) Црногорцима је, мимо остале људе, мила шала. Сад се ђакон обрну к перјаницима. „Ајде ти, Крцуне, приметни неколико палица у оџаклију, е видиш помешће се иако их

Рањеник је с почетка стењао, па гласније јаукао, док најзад болови му истискоше страшну, чисто звјерску рику. Није шала провући с бока на боку а кроз рану што се стискати почела!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— У оном где нема мачака). Питалица има са разним мотивима. У њима се најчешће збива шала или се ко излаже подсмеху. Нарочито рђаво пролазе Турци и Цигани, жене и бабе, свештена лица и поједине животиње.

Здрав си, Јово, моје десио крило! А и теби, тако ми вере, биће добро преко сваке мере, јер ово је шала, а од шале глава не боли, мој брале.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала. Али не знам ђе ћу те сакрити; него ходи овђе у моју торбу у сјеме.” И тако га узме у торбу.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мати игуменија, оно што је рекла, није нимало говорила заисто, само за шалу.” Ћутим ја, мислећи, шала или не, ти баш нећеш ништа имати; пак онда погледам и ја на њега, баш као и он на ме, показујући му да не марим за

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Јесам ли вам ја рекâ да ће он искочити, а да га прстом не дотакнем! Ето нека рече. А не замјерите вра-Брне, шала је од бога, телиш кад је чојеку на добро! — Шта?... Шта је то? — поче Брне.

Кнез их почасти вином. Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи. Није шала, данас сутра он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и бог одабрао.

то знао потанко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једино неном сјајнооком ни трага, ни гласа. »Каква је ово шала?« помисли лепотица рођења из Каменог јајета. Потрча лево, па десно, претражи кућу, па околину: нигде никога.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сви се смеју, па и Лагранж. „А, сада“, продужих, „шала на страну! Ваша механика, господине Лагранжу, била је за мене право откровење.

“ Забезекнух се кад чух те његове речи. Нисам био начисто да ли је то само шала или генијална интуиција, јер кроз те речи просијавао је јасно велики, а дотле ни од кога не изражени закон физике,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на грудима испод шала.

и веселог жагора који настаје, појављује се сестра Ѕтепхенѕон и журно пролази кроз павиљон са црним мачетом испод шала.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Њена спорост и стрпљење дјеловали су благо на мој немир. Шала јој је била тиха и блиска дјетињој души; умјела је да погоди прави пут к малом срцу и да из њега изваби непосредну

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ? — Ја, па ми рече да сутра морам све казати.

— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци. Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око.

на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.

— Море, оканите се... шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке. — Море ништа... здравља ми!... Срели се на путу, па ме пратио до

Али ти ја, црна, умрех од стида. — Што болан, биле смо све у кошуљама. — Јест, али опет... И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун.

Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. ...

Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« — Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?... Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.

Чудан је и тај разлог његову надању. Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји! Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ујутру му мати поранила, јер се, богме, ни њој није дало спавати — није шала, оде коњ, оде живљење! — па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва.

Она сједе, а бака шипком пуц по кожи, и обје одлетише. Није шала, брате, вјештица и њезина сила, налет је био од нас и наше куће!

прође много времена — е, шта ћеш, свашто на своје вријеме — када цар некако за то сазнаде, и би му велика мука: није шала така брука у царском двору.

„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.

Сад се цар нађе на невољи. Та није шала: орогатио он и сва му породица, а понајгоре кћер му, јер она бијаше похлепна на трешње, па се пуном шаком засула.

Ово је велика грјешница. Онда стаде цар око њега облијетати, и свакако га молити да и њу излијечи; та није ни шала: јединица му је, а како ће је данас-сјутра удати?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Директор одељења ми је обећао педесет хиљада долара када завршим овај посао, али се показало да је то била неслана шала. Та чињеница ме је болно погодила и поднео сам оставку.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Тада ми је то изгледало као нека шала, скоро ругање. Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су

Американци, смаграо је, имају по неколико анђела чувара. Ова шала односила се и на мене те није промашила циљ. Упркос свих опомена, ипак сам петог дана применио тврдоглаво свој

Американци, сматрао је, имају по неколико анђела чувара. Ова шала односила се и на мене те није промашила циљ. Упркос свих опомена, ипак сам петог дана применио тврдоглаво свој

Ћипико, Иво - Приповетке

“ И тако свако гоњење свршаваше се код њих као пуста шала. Али она би била пошла за њ да је он, по сеоскоме обичају, одмах, пре војништва, својој кући повео.

Ненавидни, болан, тежачка наша пизма! Као веле: Илија стар, а жена му млада, па да их завадимо... 'Ајде, среће ти! Шала, брате, све шала! .. Је ли тако, Цвијета? — Шала, а да што? — једва дочека Цвета, осокољена Павловим речима.

Као веле: Илија стар, а жена му млада, па да их завадимо... 'Ајде, среће ти! Шала, брате, све шала! .. Је ли тако, Цвијета? — Шала, а да што? — једва дочека Цвета, осокољена Павловим речима.

'Ајде, среће ти! Шала, брате, све шала! .. Је ли тако, Цвијета? — Шала, а да што? — једва дочека Цвета, осокољена Павловим речима.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И на овој окуци књижевне еволуције пресреће нас шала и слика о метафоричкој стоноги. Већ је поменут Матић. Сви ми осећамо изузетну мелодијску снагу коју носе многи његови

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Нушић ГОСПОЂА МИНИСТАРКА Садржај ЧИН ПРВИ 4 ЧИН ДРУГИ 28 ЧИН ТРЕЋИ 58 ЧИН ЧЕТВРТИ 92 ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА) ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Дрежде озебли и уморни. лупају и вичу. а нико се не одзивље. Изгледа да је тако суђено. Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!..

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Стада сјури у амбисе Као да су тичад мала. — Гром са неба, то је шала. А пастира? А пастирку? А на руци њено чедо? — То гледати Бог ти не дô!

Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам ти разбијаш бриге и болести.

Твоје „Шетње“, Абу-брале, наш „Стармали“ красе, Кâ што краси стô божићњи реш-печено прасе. Ту се шала (не неслана) у вицеве ниже: Ко окуси, све би више, и све прсте лиже.

Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала!

Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала!

Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала!

шик, лажно злато, варак. шикосан, превучен златном хартијом. шкара, шкаре, ножице. шиаг, џеп. шпас (нем.), ћеф, шала. шувикс (нем.), хоћеш!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица. Кажите ми, ма шере, која је јошт тако срећна? Није то мала брига, ма шере, да

САРА: Лустер; шармант, шармант! ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала. Ја сам госпоја вилозовица. Која јошт у вароши има такву титулу?

Петровић, Растко - АФРИКА

Али сви познаваоци, и Н. и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица. Иако је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена

Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па сада дршћи, махнит човече, И онде тражи људске милости Где се за милост никад не чује! РАДАК: Охо! Баш није шала!... Турска тескера! Па још какви су страшни мурови, Да у свет бежи ко се уплаши!...

О, да сам ја!... (Дршће и хоће да падне у несвест. Турци се смеју.) ПРВИ ТУРЧИН: Јаваш, бабо, јаваш!... Шала је... СТАНА (долази к себи, виче трогавајући): Сина! Сина!... Ох, сина мога дај!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје. Она духовна спона, названа војничким језиком дисциплина, растеже се и осипа као конац.

Наиграли смо се карата и домина, и заситили заједљивих шала. Доста нам је свега. Сада се љутимо на ситне мане. У последње време почело је Војина да нервира хркање Лукино.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сава Мркаљ СТАРАЦ Сва ми тужном крепост оде, Стар сам, слаб сам, о незгоде! Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла. Оде моја сва милота, Оде цвеће и красота; Црвенило и белило Из мог лица одлетило.

Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу... Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се јаче, Да већ јадном ћифти душа на нос скаче.

Беж’ с очију, варалицо клета, Да за оним више не гинемо Што на твоме гледасмо облику! Није шала за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се заборавит на се, А све дубље тонут у пропасти: Није шала,

шала за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се заборавит на се, А све дубље тонут у пропасти: Није шала, мада ми тко каже, Што пролетном обећаш у цветку Слатка воћа за јесено доба, А кад тамо — оно ни црвењка: Ветар му

Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала, несташлук и смех. Није баш свагда добро ни добра сувише имат; Сваки не подноси сат више од четир’ ока.

Тако и мени срце уснама улије живот, Нико не може други доћи до речи лако. Све ми шала слана, и лак несташлук весели, Ал’ на зло ти моје послуша усна срце.

Све ми шала слана, и лак несташлук весели, Ал’ на зло ти моје послуша усна срце. Што ми је живља шала, и што су веселији други, То све лице у ње гушћи увија облак.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

посебан мâл ― „имовина (обично покретна), роба, стока, благо“ мариветлук (марифетлук) ― вештина, лукавост; подвала, шала мерак ― жеља, воља меџлис ― веће, скупштина, седница мир ― свет мирија ― порез, данак мисирача ― бундева млити ―

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛАДИН: Ух, засврбе ме, до срца ме засврбе! ЖИКА: Ех, па и ти! Није ти ваљда с те стране око. Шала, брате. Знаш како је, чиновници се шале између себе, а ти опет... Седи, седи сад слободно!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Зар на моје старо раме Пада рука усијана? Је л’ то љубав, је ли шала, Те је твоја рука мала На рамену седог старца Задрхтала, затрептала?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније —

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Пред крај свадбе, кад сватови треба да се разилазе, бивају они накађени б. (іб., 179 ид): то се данас сматра као шала, али је првобитно било можда лустрација после тродневног борављења у средини душа предака, које о свадби невидљиво

Ћипико, Иво - Пауци

Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина. И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!

Грозно је и страшно, ал' признати ваља: То је са мном била непријатна шала. Ал' послови таки са нама се десе, Кад расејан човек удара адресе. 1891.

Над обалом, небу горе, Тамарин се диже двор, Сваке ноћи, сваке зоре, Ту је шала, смеј и збор Ту се свако жељом слади, Да угове само њој, И царица, шале ради, Диже једном пехар свој.

“ Што у њеном беше гласу, То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Стигоше међутим до госпа Нолине куће и пред чувену стражњу зелену капију за колски пролаз. Ту отпоче и шала и смех. — Шта ради, Боже, онај жути штајервагн? [Од тог се штајервагна госпа Нола није раздвајала.

Мало-помало, од шала би истина крупна: Нола поста редак човек, истакоше се јасно ванредне црте карактера: истинољубивост, правост,

— Кад пре! И куда си наумио? Није шала, потег'о човек у свет! — Ја ћу да идем у Мексико. — Шта рече? — Ту наредник Јова осети да није сасвим сигуран да ли

Сви зарађују, сви знају Париз напамет, сви су озбиљни и на опрези, свима је шала оштра, мало и јетка, богами мало и пакосна... Нису дакле млади, али су здрави. Чиста раса, чини се и добра крв ...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно. Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће да је

Случајно ове непознатог ми ауктора речи доведу ме на размишленије и дугим тумарањем научим да смеј и шала, особито на младом лицу, лепше стоји него намрштена, ако ће од какве важности бити, озбиљност.

Смеј и шала, каже Гален, нужна је за здравље, продужава живот, умекшава нрави и чини да се човек од човека као ружа од чичка разлик

И ево читатеља после ови странпутица к намеренију мога писања. Смеј и шала, друго ништа није овде за њега зготовљено.

Ево овако се код нас жени; сад да видимо како се удаје. »Није шала, ја имам 15.000. Ја морам особиту прилику да нађем. Тко је тај? — Трговац? Ја нисам за трговчића: моји 15.000.

»Шта, зар је већ крај?« Крај, госпоже. Никаква ствар ’нако брзи не зактева крај као шала и шегачина. Што је дебља шала, то краћа мора бити. Што је суптилније друштво, то се она брже прекратити мора.

»Шта, зар је већ крај?« Крај, госпоже. Никаква ствар ’нако брзи не зактева крај као шала и шегачина. Што је дебља шала, то краћа мора бити. Што је суптилније друштво, то се она брже прекратити мора.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Кад год сам о тој околности из моје биографије размишљао, увек ми је падало на памет како то одиста мора бити добра шала умрети под туђим именом.

“ Немаш никаква права, па свиђао Ти се савет или не свиђао. И замислите још каква би то пакосна шала судбине била: ја, који нисам никад у животу послушао ничији савет, сад да продајем савете. Новинар?

Ја сам толико пута терао шалу са овим светом да ће, вероватно, и том приликом многи мислити да је то само нека нова шала.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Командир је оклевао са одговором и као хтеде да објасни своме воднику како је све ово шала. Али се умеша брзо Душан: — Не зна још. Сад ће доћи командант са списком. И заиста командант се појави.

Иако су торбе у војника празне, као и њихови стомаци, знају Арнаути да се са измученим и острвљеним пешацима ни шала не збива, а још мање замеће кавга. Стигосмо најзад у Љеш, пред којим се налази Сан Ђовани.

— Не смејте се, чуће — вели благајник пука. — А када дође овде, објаснићемо му да је ово само шала... — Ено га! — рече неко. Према светлости ватре угледасмо попа Момчила са читом на глави и у црном капуту.

— Није ваљда луд. — Их, шта ћемо сад! — Побратиме, молим те, трчи и кажи му да је све ово била шала — обрати се Душан Луки. — Е, људи, баш је чудан човек. Лука сс диже и оде. — Е ћеф ми је што га насамарисмо.

— Чућеш и видећеш — понавља поп Момчило, гледајући у ватру. — Човече, зар ниси видео да је све то била шала? — кори га ветеринар — Ето... — Не знам... Сада није време за шалу.

— А ко овако потписа команданта? — Ја — вели Лука. — Кад сам рекао Момчилу да је све шала, а он мени: „Чекај да ми њима сада подвалимо.“ И ја потпишем онда „бланко“ команданта, а ађутант напише оно остало.

Зато се сада не чује ни песма, ни шала. Али на лицима њиховим не види се ни траг од каквог страха. Иду стегнута срца, прибрани. Пред вече смо стигли у Солун.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Наведени примери то довољно јасно показују. Али, са друге стране, и у нашој и у Хомеровој поезији има и грубих шала.

Нас је мало, а млого Маџара: што нас има? дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо,

своју госпоштину, прегледује, брате, царевину; највише се очи отимаху на кићене у пољу сватове: није шала, није шуркулија, од Жабљака до Цетиње воде ударен је чадор до чадора, коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља како

тутњи, а планина јечи, Цетиња се вода успљускује, попадаше коњи на кољена, а јунаци млоги потрбушке: није шала на граду топови, није шала Крњо и Зеленко!

јечи, Цетиња се вода успљускује, попадаше коњи на кољена, а јунаци млоги потрбушке: није шала на граду топови, није шала Крњо и Зеленко! Чауш викну, куцну далбулана, кренуше се из поља сватови, отидоше и здраво и мирно.

Није шала, онака ђевојка! Није шала, онаки дарови! Подиже се кита и сватови, развише се свилени барјаци, засвираше свирке свакоја

Није шала, онака ђевојка! Није шала, онаки дарови! Подиже се кита и сватови, развише се свилени барјаци, засвираше свирке свакојаке, ударише јасни

Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава; уста раја кô из земље трава! У градове саћераше Турке; трчи Ђорђе од града до града, и

— што шћера — кћи шћерати — стјерати, сатерати шћерца — кћи шћети — хтети шумадински — шумадијски шуркулија — шала шутјети (шутим) — ћутати шчекати — сачекати, дочекати

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

“ XXИИИ Она опомена тајанственог „Човјека из Јаме“, остављена у ђачком логору, није била само обична шала или празна пријетња. Мала дружина, сви изузев Луње, није ни слутила шта им се спрема.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Бојим се с устима; није било за свашто и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор, покор, прекор, шега и смех.

Ал' у цркви све тек граја и буна, метеж и смућња се чини. Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор. У цркви се то стаје ка у некој бањи, на тргу ли коме, и осталих зурница, сви што исто призјавају!

Камо ли жалостива лепа деца и човечи хубави лепи стаси? Где ли је шала и маскара, лепо и скупо рухо и гиздаве меке постење, високи и широки домови, красне полате и каштили?

Еда божију и човечаску заир можемо мајсторију коју испоредити слично? Та ово је исто једна шала а више грехота, — то ће се одговорити које је боље и више знање то светско, црковно ли; или: далеко је од те лакрдије

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...“ А бацао је око — није шала, толики тријумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа. Налазио је да није време још.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности