Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад је узјашу и почну је с коњма утркивати, тада, и за дебљину и као мазга, остане страг. Боду мамузи, шибају с бичем: „Помагај! Не више!” — рекне ова задушивајући се. Каже право да је мазга и којег је пода.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... Она је музла... Млазеви млека шибају у музлицу... — Шта ти је?!... — Зар мени? — пита она. — Теби, јест!...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад му одрешише ноге и одвезаше уста, и кад га усправише, зајаука, предосећајући како га шибају већ, али то му ништа не поможе, у истом тренутку био је већ гурнут, одостраг, међу два реда војника.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На празник Цвети постоји обичај да децу рано изјутра „из шале“ шибају врбовим гранчицама и говоре: „Да растеш као врбица, а да се гојиш као Гице“, бележи Вук.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито пруће, Што час тамо, час амо с' гибају, Па прутићем около шибају?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Косе јој шибају, образи горе, очи цакле, а она игра и пева. — Шта ти је? — питам је сада. Али она главе не диже. Као да не сме да ме
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Па зашто си потрчао да се брже-боље жениш, кад је тако зло? МАКСИМ: Видиш је! — Море, коња сваки дан шибају и туку, па опет иде сам руди. Научен је, што ће. СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите. НИКОЛА: Право кажеш, снао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И што жешћи ветрови њему чисто милије. И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају... А он само мрмља: »Тако, тако!« И као светећи се и себи, још бешње: »Тако! Хоћеш ти! Не даш, не даш!«...
И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају... А он само мрмља: »Тако, тако!« И као светећи се и себи, још бешње: »Тако! Хоћеш ти! Не даш, не даш!«...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и ударају нечим у слабину и пеку му табане кад год им се чини да ће
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
малим Тезгама, тако, да су само леђа на дасци, а глава, руке и ноге климатају преко малих носила, а при сваком покрету шибају млазеви крви из отворених рана.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја! Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
В. гранчицама шибају се међу собом деца и одрасли на дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвети; при томе се говори: »Расти као в.
У Скопљу чине то и Турци, »јер је то добро за здравље«, ГНЧ, 24, 1905, 280). На Младенце и на Благовести шибају в. шибљикама јагањце, »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид). О магичном шибању в. и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид.
(СЕЗ, 17, 533). Д. се употребљује и као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›: на Младенце и на Благовести ујутру шибају се дреновим прутовима јагањци »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид, Сврљиг).
У околини Кључа (Босна) на Ђурђевдан њоме шибају малу децу (ГЗМ, б, 1894, 375), или се одрасли међусобно шибају (Беговић, 116). Метлом од к.
У околини Кључа (Босна) на Ђурђевдан њоме шибају малу децу (ГЗМ, б, 1894, 375), или се одрасли међусобно шибају (Беговић, 116). Метлом од к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
мојем рамену, раширио своја моћна крила и тако нас тројица летимо, летимо опијени не опажајући да нас лишће и гранчице шибају. Зар је могуће да је баш мене, између стотине других, изабрала? Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Увиђам то по несигурном ходу мога коња. Жива ограда је нарасла и осећам како ме гране шибају по колену. Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут.