Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Клод Леві-Строѕ, Дівља міѕао, Београд, 1966, 309 ид. Дивља ружа. Зове се и шипурак (в. нпр. Симоновић; СЕЗ, 58, 1948, 358). Штити и од вампира: код Поповаца су гроб и мртваца мерили прутом од д. р.
Младожењу за време свадбе штитила су три трна д. р. забодена у његову капу (ибід.). У Гружи д. р. (која се тамо зове шипурак) употребљава се при бајању против жутице: увече се жут конац (који представља болест) завеже болеснику око врата, а
се жут конац (који представља болест) завеже болеснику око врата, а црвен конац (који представља здравље) завеже се за шипурак, па се сутрадан жут скине са болесника и завеже за шипурак а црвен се завеже болеснику око прста, и том приликом се
врата, а црвен конац (који представља здравље) завеже се за шипурак, па се сутрадан жут скине са болесника и завеже за шипурак а црвен се завеже болеснику око прста, и том приликом се шипурку каже: »Ја теби жут конац, а ти мени црвен конац«