Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ту отпоче и шала и смех. — Шта ради, Боже, онај жути штајервагн? [Од тог се штајервагна госпа Нола није раздвајала. Старински, изупотребљаван, тесан, слабо негован, блатав и прашљив,
донесу салату, само мало посољену, једе је лист по лист, из руке, напије се воде, доврши своју униформу, па хајд у штајервагн... Да није било других мука, живела би ваљда сто година.
Госпа Нола гледа у се и тресе главом, забринута, тужна. Штајервагн је био за госпа Нолу што за другог канцеларија. Ту она изради свој дневни ред, и категорише своје бриге и случајеве у
Да, да, не гледај ме. Даћемо сад и теби једну њиву, и штајервагн, па смо онда саме жене управитељке: ја, ти, Пава ветеринарка. Све смо се удавале, и све не може бити лепше усрећиле...