Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
суморног града, што потајно и невидљиво тугује и цвили за нечим, на Пливин водопад, да тамо слушам урнебесно хуктање и шумење дивље, необуздане Пливе како урличе и јауче, падајући низ излокане, проваљене и растргате гудуре.
Страшно је то хуктање и шумење! Сад је тужно и жалобитно да човјека срце од туге заболи, сад опет силно, бијесно и снажно као снага и сила босанских,
Сјео сам на шупљикаву, овлажену седру, па слушам уједначено, бијесно шумење И гледам пјенушаво и као млијеко бијело скакање подивљале Пливе. Сунце је на смирају.