Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командант нареди да послуга сиђе у заклон. Завлада тишина... У ваздуху се разлегало неко шуморење, што је наговештавало кретање непријатељске артиљерије. Војници се нису варали.
После онога страшнога дана, царовала је свуда около гробна тишина, коју је нарушавало само успављиво шуморење кишних капи.
Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи. Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слуша. Хоће да верује. Није ни осетио да већ иде путем кроз село, не чује да је шуморење пола умукло, а већ је пред вратима своје собе. Ивица довратка жуљи му чело. дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде: блистајућа месечина на блистајућем Вилинском гумну. Тамо: рат, крв, јауци, смрт. Овде: тишина, шуморење Белог потока, вуге у жбуњу.