Употреба речи жбунова у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

са два пиштоља и јатаганом у појасу, памтила се само по стаситости и голим грудима, зараслим у траг рана и читавих жбунова маља.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То сам дошао да видим. Дрвеће је овде све ређе а, у даљини, има још само љубичастих, обрстених од ветра, жбунова. Земља се овде разголитила мору. Мир над кршем магловит је и пуст. Ја пружам руке и милујем сву обалу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Прескачу згрчене сенке ружиних жбунова и опуштене сенке шам-дудова (у којима се згодно сањари о љубави). Али, Сима сад не мисли на љубав: мисли на чувеног

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.

Ћипико, Иво - Приповетке

А дотле би стока им над њима, испод жбунова, у присијенци пландовала. Тако дјетету пролажаху дани у непрекидној трзавици, да по дану, гонећи стоку на пашу, нађе

Док вјетар хуји преко њихових глава, у заклоници је тишина; тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама манастирскога зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико

Мртве леже, освојене младим дивљим зеленилом корова, жбунова и дрвета. Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире.

На пољани, између жбунова, момци потраже згодно место и стручак суве мирисаве траве да га под главе подметну. Неки од њихових — а познају их по

Краков, Станислав - КРИЛА

Шума се испуни дивљом јеком убијаних и урликом победника. У дну јаруге купили се заробљеници, а иза жбунова непрестано су избијале преплашене, рашчупане прилике, и дигнутих увис руку вапијале: — Братко, братко!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности