Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷¹ Понекад, уместо кума, дете може ошишати ујак или мушко дете (коме су родитељи живи).⁷² Смисао стрижбе као жртвеног чина јесте да детету на магијски начин осигура здравље, благостање, повољан развој и плодност.
, Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921. Павловић, М., Поетика жртвеног обреда, Нолит, Београд 1987. Памучина, Ј., „Народни обичаји и приповедке“. Србско-Далматински магазин, Задар 1867.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Па, божанску погледајући клет, намигују: „Сад оде на заклет!” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
19, л51); ките се ведрице с млеком (Караџић, 3, 1901, 122); меће се у семе за сетву (СЕЗ, 19, 361); меће се поред жртвеног јела, које се о Ђурђевдану носи на запис (СЕЗ, 16, 137). На Ђурђевдан стока се тера само здравцем (СЕЗ, 8, 309).