Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Војске — пустињачки јекну сељак. — Остала само жујова? — приупита интендант загледајући краву на ледини, а све му жао што то није бар нека зекуља, марвинче заштитне боје,
— Жујова, јадан ти сам заједно с њом — откука сељак. Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекл