Матавуљ, Симо - УСКОК
Латинска слова бјеху округласта, једнака, потпуно читка, ћириловска њешто незграпнија; по графици замисли абата као човјека одлучна и пуна мисли и наснова.
— Можете — рече владика заставши. — Ви сте слушали за мога пређашњег тајника, несрећног абата Долћија? — Углавном знам шта је с њим било, а његова ме судба не плаши. — На то не мислим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам. „Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио цео сјај!
„“ „Ти сад мислиш: поп се зноји, А пред тобом свињар стоји; С опроштењем нек се зна: Код абата служим ја!“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је весô, па је рад, И абату прашта сад.